Аустрија мијења правила за социјалну помоћ: Ко не тражи посао, могао би остати без новца

БЕЧ – Аустријска влада договорила је дуго најављивану реформу социјалне помоћи, којом се уводе строжа правила за радно способне кориснике, док ће особе са азилом имати право на 30 одсто мањи износ од пуне основице, објавио је аустријски јавни сервис ОРФ.

Најважнији факти:

• Aустрија од 1. јануара 2027. године планира нова правила за социјалну помоћ.
• Радно способни корисници мораће да доказују да траже посао или похађају одговарајуће курсеве.
• Реформа предвиђа јединствена правила за све савезне покрајине, као и одређене олакшице за особе са инвалидитетом и самохране родитеље.

Приједлог реформе социјалне помоћи, под називом „Sozialhilfe Neu“, представиле су владајуће странке – Аустријска народна странка (ОВП), Социјалдемократска партија Аустрије (СПО) и НЕОС. Према најавама коалиције, нова правила требало би да ступе на снагу 1. јануара 2027. године.

За радно способне кориснике уводе се строжи услови, уз нагласак на интеграцији и укључивању на тржиште рада. Промјене се односе и на помоћ за дјецу, док поједина нова рјешења доносе побољшања за особе са инвалидитетом и самохране родитеље.

Након ступања на снагу измијењеног Основног закона о социјалној помоћи (SH-GG), савезне покрајине имаће између шест и девет мјесеци да спроведу нова правила. Приједлог би требало да буде упућен у јавну расправу, док је усвајање у Националном вијећу планирано за новембар.

Иста правила у свим покрајинама

Основни циљ реформе је уједначавање правила која се тренутно разликују од покрајине до покрајине.

За усвајање реформе неће бити потребна двотрећинска већина, па самим тим ни подршка дијела опозиције. Влада је, наиме, одустала од плана да сви радно способни корисници социјалне помоћи пређу под надлежност аустријског Завода за запошљавање (АМС).

Реформу су у канцеларији савезног канцелара представиле министарка социјалних питања Корина Шуман (СПО), министарка за интеграцију Клаудија Бауер (ОВП) и министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер (НЕОС).

- Заштитити, захтијевати и отворити прилике – то је мјерило према којем ћемо оцјењивати ову реформу - рекла је Шуман.

Фиксни износи умјесто максималних

Досадашњи максимални износи социјалне помоћи, које су покрајине могле и да умање, биће замијењени фиксним износима.

Основица остаје повезана са референтним износом додатка за најнижу пензију за самце (Ausgleichszulage), који у 2026. години износи 1.308,39 евра, односно око 2.558 КМ. Након одбитка шест одсто за здравствено осигурање, нето износ износи око 1.230 евра, односно 2.405 КМ.

Фиксни износи неће се смјети прекорачити, а моћи ће да буду умањени само у два случаја – ако корисник има сопствене приходе који се урачунавају или ако крши прописане обавезе.

Санкције постоје и према садашњим правилима, на примјер када радно способна особа одбије одговарајући посао или мјере Завода за запошљавање. Новина је постепени модел санкционисања, који је, прије свега, усмјерен на досељенике кроз такозвану фазу интеграције.

Пун износ само уз доказ о тражењу посла

Најважнија новина односи се на радно способне подносиоце захтјева, којима више неће аутоматски припадати пуни износ од 1.230 евра, односно око 2.405 КМ.

Држављани Аустрије имаће право на основни износ од 1.016 евра, што је око 1.987 КМ, односно 82,6 одсто основице. Особама са азилом припадаће 861 евро, или око 1.683 КМ, што је 70 одсто основице.

Пуни износ добијаће само они који докажу да улажу напоре да се укључе на тржиште рада. То ће моћи да учине доказом о претходном раду уз обавезно осигурање или похађањем курсева Завода за запошљавање у прописаном обиму.

Ова правила неће се примјењивати на радно неспособне особе са инвалидитетом, дјецу, особе које брину о другима и пензионере.

Корисници који крше обавезе интеграције или не желе да буду на располагању тржишту рада остаће без најмање 25 одсто социјалне помоћи, а према најавама владе, помоћ би могла бити и потпуно укинута.

Интеграција ће од 1. јануара 2027. године бити обавеза, а не више добровољна могућност, рекла је министарка Бауер.

Шуман је нагласила да прописане обавезе морају бити оствариве.

- Људима од којих тражимо кораке ка интеграцији морају бити доступне и одговарајуће понуде. Тражимо обавезност, али морамо створити и услове - рекла је она.

Мајнл-Рајзингер истакла је да влада жели да социјална помоћ буде сигурносна мрежа за оне који заиста не могу да раде, „а не висећа мрежа за оне који неће“.

За дјецу утврђени најнижи и највиши износи

Једно од спорних питања током преговора био је износ помоћи по дјетету и постепено смањивање износа за свако сљедеће дијете.

Договорени приједлог предвиђа јединствен распон најнижих и највиших износа за цијелу Аустрију.

Јединствени ће бити износи за прво дијете и за свако дијете од петог надаље, док ће покрајине за друго, треће и четврто дијете моћи саме да одређују износ унутар прописаног распона.

До сада износи помоћи за дјецу нису били уређени на савезном нивоу, већ су их одређивале покрајине. Уставни суд Аустрије је 2019. године поништио првобитно прописано постепено смањивање износа.

Дјечји додатак (Familienbeihilfe) неће се урачунавати у социјалну помоћ.

Осим новчаних давања, покрајине ће убудуће моћи да обезбјеђују и помоћ у натури, прилагођену локалним потребама, која би требало непосредно да покрије важне потребе дјеце.

Већа заштита за особе са инвалидитетом и самохране родитеље

Реформа предвиђа и побољшања за особе са инвалидитетом. Износ имовине који се неће узимати у обзир биће удвостручен, док се терапеутски џепарац и слична примања више неће урачунавати у социјалну помоћ.

Од навршене 25. године укида се и обавеза покретања тужбе против родитеља ради издржавања. До сада се социјална помоћ често одобравала тек када родитељи нису били у могућности да издржавају и своју одраслу дјецу.

Приједлогом се прецизира и да се додатак за његу (Pflegegeld) не смије урачунавати ни кориснику ни члану истог домаћинства који брине о њему.

Самохрани родитељи добиће право на обавезне додатке у цијелој Аустрији.

Посебна картица за породице са ниским примањима

Реформа обухвата и породице које не примају социјалну помоћ, али имају ниске приходе.

За њих се уводи посебна картица (Teilhabekarte), која би требало да олакша приступ школском, спортском и хигијенском прибору, али и помоћи у учењу, љетним програмима, слободним активностима и чланству у клубовима.

Циљ је да се породицама са ниским примањима омогући лакше учешће дјеце у образовним, спортским и друштвеним активностима, објавио је аустријски јавни сервис ОРФ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.