Асанж се кандидује на изборима

Танјуг
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Асанж се кандидује на изборима

Канбера - Аутралијски премијер Кевин Рад расписао је опште изборе за 7. септембар на којима ће се за Сенат у аустралијској држави Викторији кандидовати Џулијан Асанж.

Премијер је објавио датум избора у мејлу кој је послао присталицама, пренио је Ројтерс.

Рад је постао премијер прије шест седмица када је бивша премијерка Џулија Гилард смијењена на страначком гласању, чиме су окончане три бурне године које је на власти провела мањинска лабуристичка влада.

Популарност Рада, кога је његова странка 2010. смијенила са премијерске функције, порасла је од када се вратио, али конзервативни опозициони лидер Тони Ебот и даље је фаворит за побједу на изборма.

Радова лабуристичка влада би могла пасти, ако изгуби само једно од 150 посланичких мјеста у парламенту. Његова влада тренутно има 71 посланика, опозиција 72, Зелени једног, а шест посланика су независни.

Еботова опозиција је обећала да ће укинути порез од 30 одсто на профит од експлоатације руда угља и гвожђа.

У међувремену, Асанж (42) је изјавио да је поносан на подршку коју ужива у домовини Аустралији само неколико седмица прије избора.

Одбјегли бивши хакер је за телевизију “Тен нетворк” из еквадорске амбасаде у Лондону, гдје борави, рекао да се његова популарност, о којој свједочи недавно испитивање јавног мњења, није добро одразила на владајућу Лабуристичку странку.

Аустралијска влада упорно подржава САД које су осудиле “Викиликс“ због објављивања стотина хиљада повјерљивих америчких докумената.

У истраживању сиднејске агенције за испитивање јавног мњења “УМР рисрч”, којој Лабуристичка странка повјерава и своје интерне анкете, у априлу је објавила да би 26 одсто аустралијских бирача гласало за Асанжа или друге кандидате странке Викиликс.

- Ја сам поносан на то, али то је, такође, изузетно интересантан показатељ који говори о аутралијском народу, ономе што се догађа и перцепцији онога што се дешава у Канбери, казао је Асанж.

Генерални директор УМР Џон Јутинг у априлу је изјавио да резултати анкете показују да Викиликс има “велике шансе” да уђе у парламент, ако Асанж буде водио паметну кампању.

За добијање сенатског мјеста довољно је да кандидат добије 17 одсто гласова аустралијске државе за чији Сенат се кандидује.

Асанж води кампању преко Скајпа из амбасаде Еквадора који му је дао азил прије више од годину дана како не би био изручен Шведској која жели да га испита због оптужби за силовање.

Он је казао да је вођење кампање из просторије у амбасади у којој је врућина и нема прозора тешко.

- Није лако, то је изазов, а ја волим изазове. Ситуација овде је тешка, али добро ми иде, додао је Асанж.

Он је један од три кандидата за Сенат партије Викиликс. Партија, која се код Аустралијске изборне комисије регистровала тек прошлог мјесеца, такође ће имати кандидате за Сенате у Новом Јужном Веслу и Западној Аустралији, навео је АП.

Асанж тврди да би његово изручивање Шведској било само први корак и да би послије тога био изручен САД, гдје је разгнијевио званичнике објављивањем тајних докумената, укључујући 250.000 мејлова Стејт департмента.

Амерички војник Бредли Менинг признао је да је доставио те документе Викиликсу.

Менингу пријети 136 година затвора пошто је осуђен за одавање повјерљивих информација док је радио као обавјештајни аналитичар у Ираку 2010. године.

Аустралијска влада се придружила америчкој осуди Асанжа, али је, такође, рекла да он није прекршио ниједан аустралијски закон. Ако побиједи на изборима биће обавезан да заузме мјесто у Сенату 1. јула 2014.

Сем Кастро из странке Викиликс каже да ће партија одредити замјену, ако Асанж побиједи и не буде могао да се врати у Аустралију до тада.

Асанж се скоро двије године бори против екстрадиције због оптужбе двије Швеђанке за силовање, што он негира.

Британски Врховни суд је у јуну 2012. године донио одлуку да буде изручен, послије чега му је љевичарска влада Еквадора дала азил у тој земљи, али му британске власте не дозвољавају да напусти Британију и приморан је да борави у амбасади.

Он је у фебруару за сајт Конверсејшен рекао да кандидатуру за Сенат сматра начином одбране од кривичног гоњења, јер вјерује да би Стејт департмент, у случају његове изборне побједе, прије одустао од истраге за шпијунажу портив њега него што би изазвао дипломатски спор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.