Арапско прољеће успорава економски опоравак

Лондон - Државе у којима се догодило арапско прољеће суочене су са растућим друштвеним тензијама које би могле да успоре економски опоравак послије двогодишњих политичких превирања и нарушавања њихове макроекономске стабилности, наводи Међународни монетарни фонд /ММФ/, а преносе агенције.

Директор ММФ-а за Блиски исток и сјеверну Африку Масуд Ахмед изјавио је да су Мароко, Тунис, Египат и Јордан суочени са двоструким проблемом, јер морају да увозе храну и гориво.

- Велики изазов у овој години је у томе да се одговори на очекивања све нестрпљивије популације и да се предузму мјере које ће стабилизовати економију и положити темељ за економску трансформацију и стварање нових радних мјеста и општи раст - рекао је Ахмед Ројтерсу.

Он је оцијенио да се политичка транзиција отеже и да је у неким случајевима спорна, што доприноси расту незапослености и социјалних немира.

Ахмед је додао да ситуацију у овим земљама захваћеним протестима додатно отежавају високи трошкови субвенција за гориво и храну, због чега државе морају да користе девизне резерве и додатно се задужују по високим каматама, чиме повећавају јавни дуг.

Политичка нестабилност наноси штету приватним инвестицијама, па је економски раст у 2012. години више резултат повећања јавног трошења, а не развоја приватног сектора, напомиње овај званичник ММФ-а.
- Цијена ове ситуације је раст буџетског дефицита, у неким случајевима до нивоа који је прогресивно неиздржив - упозорио је Ахмед.
Он је рекао да се очекује да ће буџетски дефицит у Египту ове године порасти на 10 до 12 одсто друштвеног производа.

Египатске девизне резерве умањене су од револуције у којој је 2011. године свргнут предсједник Хосни Мубарак усљед слабљења туризма и мањка страних инвестиција.

Девизне резерве Јордана такође су значајно опале, али су се ове године опоравиле, захваљујући упливу капитала из земаља Персијског залива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.