Апсолутна зависност Европе од руског енергента

БРИСЕЛ - Нови вртоглави раст цијена гаса показује да ЕУ апсолутно зависи од руског енергента, као и /у мањем обиму/ од течног гаса из Катара, Алжира и САД.

Цијена гаса у ЕУ поновно је "порасла" на један од рекордних нивоа од 1.000 долара за хиљаду кубика - што је граница која је достигнута на почетку енергетске кризе, наводи "Геополтика".

Раст цијена за седам одсто - на 964 долара почетком седмице - резултат је одлуке руског "Гаспрома" да не резервирше додатни транзит кроз Украјину и Пољску.

"Гаспром" није учествовао на аукцији за резервисања количина за децембар за транзит кроз Пољску гасоводом "Јамал-Европа" као ни за гасни транспортни систем Украјине.

То произлази из резултата аукције којег је објавио европски оператер "ГСА платформ".

Према посљедњим подацима европских оператера, залихе гаса у европским складиштима од 1. новембра континуирано се смањују сваки дан и остају на рекордно ниском нивоу од 50 до 70 одсто складишних капацитета посљедњих година.

Европске фирме повећале су кориштење гаса из резерви и онемогућиле да "Гаспром" напуни складишта на сигурнији ниво.

Најмање залихе гаса су у Аустрији – око 52 одсто, а складишта су 100 одсто попуњена само у Великој Британији.

Мјесец дана раније, "Гаспром" је резервисао транзитни волумен од 31,4 милиона кубних метара гаса дневно након аукције за новембар, а уз то је повећао транзит кроз Украјину за 1,5 пута.

"Гаспром" је 8. новембра повећао испоруке у ЕУ – цијена је пала за четири одсто на 911 долара, а 9. новембра најавио је почетак "убризгавања" гаса у пет европских подземних складишта.

То је довело до пада цијене уговора за испоруку гаса у ЕУ за 12 одсто, односно на 760 долара за хиљаду кубних метара.

Међутим, очито је да се нестабилности европског енергетског тржишта не назире крај и да било који потез "Гаспрома" утиче на европско тржиште.

То је најбољи показатељ колико је ЕУ далеко од својих жеља за енергетском независношћу.

ЕУ је зависна од Русије и њеног природног гаса из постојећих гасовода, а и, у мањој мјери, од течног /ЛН/ који јој стиже већином из Катара, Алжира и САД.

Скупа зелена енергија, нарочито када јој се придода одустајање од угља и планирано одустајање од нуклеарне енергије, тешко ће промијенити то стање зависности у дугорочној перспективи, закључује "Геополитика".
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.