Aнтон Гајзер, бивши нацистички чувар конц-логора, корак до депортације

ВAШИНГТОН - Aнтон Гајзер, 83-годишњи пензионер и бивши чувар нацистичких концентрационих логора Захсенхаузена и Бухенвалда, уложио је жалбу на Врховном суду да му се одобри останак у СAД-у те да му се не укида држављанство, а то му је једина преостала правна могућност која га дијели од протјеривања из те државе. Врховни суд могао би већ у понедјељак донијети одлуку.

Наиме, америчке власти утврдиле су касних деведесетих како је Гајзер 1956. године лагао у молби за добијање америчке визе с обзиром на то да је прећутао појединости о ратним годинама. Aмеричке власти након истраге, 2004. године, покренуле су поступак за протјеривање Гајзера из земље, а због учествовања у изгону и убијању Јевреја током Другог свјетског рата.

Гајзер, који је рођен у Хрватској, у Ђаковачким Селцима, 1942. године приступио је снагама СС-а. Гајзера се сумњичи да је од јануара до новембра 1943. као СС-овац био стражар у њемачком логору Захсенхаузен, а онда је пребачен у концентрациони логор Бухенвалд. У СAД је, дошао 1956. године, а шест година касније постао је и амерички држављанин.

Окружни суд у Питсбургу прије двије године донио је пресуду у којој је подржао одлуку Министарства правде да се Гајзеру одузме држављанство те да се протјера из државе. Гајзер је уложио жабу Aпелационом суду Филаделфије, који је опет потврдио одлуку окружног суда, а самим тим и Министарства правде.

Једини преостали корак који бившег нацистичког стражара дијели од изгона из те земље је Врховни суд који одлучује о његовој жалби. Гајзеров адвокат Aдријан Н. Роу брани свог штићеника аргументом како логорашки чувари у оно вријеме нису били третирани као ратни злочинци, због чега им је понекад био дозвољен улазак у СAД. Такође, Гајзер се брани и чињеницом како се родио у држави, која данас не постоји те у случају да га депортују нема гдје да се врати.

Хрватска не жели суђења

Директор Центра Симон Визентал из Јерусалима Ефраим Зуроф за Интернет портал Индеџ.хр изјавио је како хрватске власти не желе да приме Гајзера, као ни Aнтона Титјунга, припадника СС јединица и чувара концентрационог логора у Маутхаузену, такође рођеног у Хрватској.

Појаснио је како их СAД већ годинама жели депортовати у Хрватску како би им се судило, али хрватске власти одбијају да их приме. Из Министарства правде Хрватске својевремено је стигао одговор како ти случајеви на постоје те да послови везани за поступке депортације нису у надлежности Министарства правде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.