Антиракетни штит у Европи доведен у питање

Вашингтон - Према два владина извјештаја, један од главних програма америчког предсједника Барацка Обаме у области одбране, антиракетни штит који треба да заштити САД и Европу од иранског ракетног напада, суочен је с великим кашњењима, премашивањем трошкова и критичним техничким проблемима.

У извјештајима министарства одбране и конгресних истражитеља доводи се у питање програм који чини језгро америчких планова о одбрани Европе и представља осјетљиво политичко питање и у САД-у и америчко-руским односима.

Они кажу да су се у производњи јавили технички проблеми, да радари нису довољно снажни, а сензори не могу да уоче разлику између бојевих глава и других објеката, наводи АП.

Први извјештај, који је саставио Научни одбрамбени одбор, савјетодавна група министарства одбране, објављен је крајем прошле године, али је прошао незапажено.

Други извјештај је саставила конгресна нестраначка владина канцеларија за одговорност и објављен је у петак.

Неки републиканци су искористили извјештаје да поткрепе своје становиште да је програм осмишљен на брзину само да би се умирила Русија која се оштро противила плановима претходне републиканске администрације и да се није водило рачуна о томе да ли ће штит моћи да функционише.

Амерички антиракетни штит у Европи представља спорно питање још од средине прошле деценије када је предсједник Георге Бусх најавио планове о постављању пресретача великог домета у средњој Европи са циљем заштите од иранских ракета.

То је разгњевило Русију која је сматрала да је права сврха програма да буде противтежа њеним интерконтинеталним балистичким ракетама и да осујети њен програм одвраћања нуклеарног напада.

И неке демократе су биле против, тврдећи да се САД коцкају с милијардама долара трошећи их на сумњиву технологију.

Убрзо након што је постао предсједник 2009., Обама је унио измјене у програм како би побољшао односе с Москвом. Његовим плановима били су предвиђени спорији пресретачи који би били усмјерени против иранских ракета средњег домета.

Пресретачи би били постепено унапређивани у четири фазе, а кулминацију би достигли 2020. с новијим верзијама које су још у развоју и које ће, како тврди администрација, моћи да штите и Европу и САД.

У почетним фазама предвиђено је смјештање радара Егис на бродове и једног снажнијег радара у Турској. У каснијим фазама, радари Егис би били смјештени у Румунији и Пољској.

Ови планови су подржани у Европи и NATO-у, а споразуми о прихватању радара потписани су у Пољској, Румунији и Турској.

Обама тврди да ће његов систем бити поузданији од оног који је планирао Буш зато што је нови план заснован на тестираној технологији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.