Американци данас бирају чланове Конгреса на међуизборима

ВАШИНГТОН- Американци данас бирају нове чланове Конгреса, односно цијели Представнички дом и трећину Сената, на међуизборима који се тако називају јер се одржавају на половини предсједничког мандата Џозефа Бајдена.

Ови међуизбори биће, због тога и својеврни референдум о актуелној администрацији предсједника, која се суочава са бројним изазовима у вријеме велике поларизације америчког друштва, јавља Би-Би-Си.

Анкете указују да су републиканци у предности када је ријеч о Представничком дому, доњем дому Конгреса, док ће избор чланова Сената бити неизвјеснији, наводи британски јавни сервис.

Одлуку о томе ко ће контролисати Сенат у наредне четири године вјероватно ће донијети бирачи у Пенсилванији, Џорџији и Невади.

Избор 435 чланова Представничког дома и 35 сенатора највишег америчког законодавног тијела одржава се у атмосфери нетрпељивости и процјена у јавности да би партија актуелног предсједника могла да изгуби контролу над оба дома Конгреса, пренио је Глас Америке (ВОА).

Има изгледа да на конгресним изборима републиканци поново освоје већину у Представничком дому Конгреса, јер играју на карту економије - што је тема која тренутно највише фрустрира бираче, наводи ВОА.

Демократе, су са друге стране, своју кампању базирали на питањима као што је абортус, што је доспјело у центар пажње након што је Врховни суд летос укинуо универзалну заштиту права на прекид трудноће.

Када је ријеч о Сенату, гдје демократе и републиканци имају по 50 мјеста, ситуација није толико јасна.

Републиканци желе да преузму и Сенат, али су трке са демократама, у појединим државама у којима сенатори иду на реизбор, веома тијесне.

Демократе, које води Ненси Пелоси, имају већину од 2018. године, када су побиједили на конгресним изборима за вријеме мандата Доналда Трампа.

Републиканцима је потребно само пет мјеста да би преузели већину од демократа, а избори се дешавају у неколико десетина дистрикта у различитим државама.

Ако републиканци преузму доњи дом, именоваће и новог предсједавајућег који ће на дужност ступити 3. јануара 2023.

Они ће одлучивати о одборима и о којим ће се законским приједлозима расправљати.

Лидер републиканаца у Представничком дому Кевин Мекарти већ је представио програм "Посвећеност Америци", са законским приједлозима из области економије и безбједности граница које ће Републиканска странка предложити ако преузме већину.

Повратак републиканске већине била би и побједа за Доналда Трампа, којег су демократе у Представничком дому означиле одговорним за насиље на Капитолу 6. јануара 2021.

Политички приоритети демократа, попут права на абортус, климатских промјена и пооштравања прописа о ношењу оружја, били би скрајнути, а агенда предсједника Бајдена била би практично мртва у преостале двије године његовог мандата.

Међутим, будући да ништа не може да ступи на снагу без потписа председника, очекује се да ће убудуће приједлози закона о јавном дугу, финансирању владе, војним питањима и осталим, бити предмет преговора републиканаца, деморката и Бијеле куће.

Сенат би могао да оде на обје стране послије конгресних избора, али дјелује да демократе и даље имају шансе да одрже танку већину, односно остану на 50 мјеста.

Ако не буде тако, републикански Сенат би могао да усваја законе које би прихватио и републикански Представнички дом, што би појачало притисак на Бајдена.

Репубубликански Сенат би, такође, отежао Бајдену тиме што би блокирао или одлагао потврђивање предсједникових кандидата за судије или припаднике извршне власти, додаје ВОА.

Ако демократе успију да задрже Сенат и Представнички дом, очекује се да би републиканци могли да наставе са покушајима да придобију умјерене демократе у Сенату за своје законске приједлоге.

Демократски Конгрес би могао и да поново покрене преговоре о важним тачкама Бајденове агенде које никада нису усвојене, као што је пакет социјалних и економских мјера око којег демократе међусобно нису могле да се договоре.

Више од 42 милиона Американаца је већ гласало, било лично или слањем листића, према подацима Ју-Ес елекшенс проџекта (US Elections Project), који прати превремено гласање, јавља Ројтерс.

Пошто неке државе дозвољавају слање гласачких листића и на дан избора, стручњаци наводе да ће можда проћи дани или недјеље прије него што исход буде јасан.

На међуизборима, Американци ће данас бирати и гувернере у 36 савезних држава и три територије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.