Фото: Амерички суд укинуо забрану издавања виза, ово се односи и на БиХ
ВАШИНГТОН – Амерички федерални судија је ставио ван снаге одлуку администрације америчког предсједника Доналда Трампа о забрани издавања виза за усељење држављанима 75 земаља, укључујући и БиХ.
У америчком систему судије имају значајније већу улогу од судија у континенталном европском правном систему, јер имају шире могућности тумачења закона, и у случају тужбе, они могу лакше ставити ван снаге одлуке администрације ако нису утемељене у закону. Свака од тих одлука подложна је ревизијама виших судских инстанци, укључујући и интервенцију Врховног суда САД, који има крајњи ауторитет.
Стејт департмент је поменуту одлуку донио у јануару, образлажући је потребом да смањи ризик за злоупотребе америчког социјалног система и угрожавања јавног реда.
"Држављани ових земаља представљају висок ризик да постану јавно оптерећење које може исцрпити ресурсе локалних, државних и федералних власти у Сједињеним Државама", наведено је у образложењу ове одлуке, уз напомену да је суспендовано издавање усељеничких и мигрантских виза држављанима ових земаља док се не заврши преглед политика, регулатива и приручника, како би се "осигурао максималан ниво скрининга и контроле сваког апликанта".
Укидајући ову уредбу Стејт департмента, судија Џанет Варгас је закључила да је проблем што је критериј за забрану националност апликанта, а не објективна процјена ризика.
Она је нагласила да је према закону САД-а одлука о издавању визе на конзуларном званичнику који доношењем одлуке примјењује важеће законе и прописе земље.
Поједностављено речено, Трампова администрација је држављанима земаља попут БиХ забранила да се уселе у САД не на основу евентуалног сигурносног ризика, социјалног статуса, правосудних процеса или проблематичног понашања апликанта, него на основу њихове националности и етничке припадности.
Од земаља у региону, овом забраном издавања мигрантских виза обухваћене су и Албанија, Сјеверна Македонија, Косово и Црна Гора, док су изузете Србија и Хрватска.
Поједине невладине организације у САД-у оптужиле су Трампа да су забраном обухваћене земље у којима постоји значајан број муслиманског становништва или земље у којој претежно живе црнци и људи смеђе коже. Међу земљема којима није забрањено усељавање су и муслиманске земље, попут Саудијске Арабије, Катра, Омана или Турске.
Прије укидања ове забране, за држављане БиХ је то значило да се не могу уселити у САД ради посла, спајања породица или сличних околности, али им није било спријечено да у САД уђу на основу туристичке визе. Ту је такође важно напоменути да, иако није теоретски укинута могућност уласка у САД на основу туристичке визе, процес добијања виза је значајно пооштрен, а укључене су и мјере веће контроле изјава на друштвеним мрежама или у јавном простору.
Иначе, процес издавања туристичких виза за држављане БиХ у САД је у ранијем периоду био поједностављен, а апликанти су понекад добијали визе на десет година с могућношћу више улазака. Процес издавања виза је трајао кратко, а кључан процес је био лично појављивање апликанта у конзуларном одјељењу Амбасаде САД и интервју с конзуларним представником, који је на основу прописаних критерија утврђивао колика је шанса да се апликант не врати кући након истека визе или прописаног периода најдужег боравка у Америци, и на основу објективних критерија доносио одлуку да ли да изда визу.
На основу броја одбијених апликација Стејт департмент је проводио сигурносну процјену да ли је потребно задржати визни режим, или би могла бити покренута процедура укидања виза. У ранијем периоду, напримјер, ако би земља постала чланица НАТО-а, сматрало се да је безбједносно мање ризична и то је значајно доприњело одлуци да се укину визе.
Према америчком закону, Трампова администрација може уложити жалбу на ову одлуку, а више инстанце судске власти, теоретски, могле би је и укинути. Иако још није било анализа шта би жалба могла да садржи, могло би се претпоставити да ће адвокати који представљају администрацију могли аргументовати да је забрана само привремена мјера док се не проведе опсежна анализа издатих виза и корелације с евентуалним преступима у Америци. Судија који би укинуо ову одлуку могао би прихватити образложење и закључити да се ради о привременој мјери која би била укинута ако би објективна анализа показала да не постоји корелација између издатих виза и почињених дјела у Америци.
Противници ове администрације, с друге стране, заговарају тезу да је ова формулација изабрана као изговор да се систематски спријечи улазак у Америку "непожељних", преносе Независне новине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.