Амерички медији: Руски приходи од нафте падају

ЊУЈОРК – Руски приходи од нафте, најмоћнији извор финансија за рат, налазе се под све већим притиском, док Москва води директне мировне преговоре са Кијевом, први пут послије више мјесеци, пише Њујорк тајмс.

Цијена руске нафте, главног извозног производа земље, опала је под теретом растућих глобалних залиха и западних санкција повезаних са ратом.

Прошле године, руски приходи од нафте и гаса пали су за скоро четвртину, показују подаци Министарства финансија, преноси лист.

Кремљ прибјегава повећању пореза и дефицитарној потрошњи како би премостио јаз.

Како наводи амерички лист, за сада има мало знакова да ће економски напори и свако незадовољство које они изазивају међу пословним лидерима и јавношћу бити довољни да промијене прорачуне предсједника Владимира Путина о рату.

Трилатерални преговори у којима учествују Русија, Украјина и Сједињене Америчке Државе требало би да се наставе у недјељу у Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата.

Руски народ ће, међутим, са стагнирајућом економијом и достизањем границе онога што Кремљ може да извуче из ње, морати да поднесе већи дио терета рата чији трошкови прелазе око 170 милијарди долара годишње, оцјењује Њујорк тајмс.

Руску трговину нафтом погађају два фактора, од којих се први односи на цијене које су пале од априла, након што је Организација земаља извозница нафте одлучила да постепено повећава производњу након година смањења.

Руска нафтна индустрија је такође посљедњих мјесеци погођена новим западним санкцијама и пооштреним спровођењем постојећих.

Поред тога, због тренутно превелике глобалне понуде, купци сада имају више алтернатива за руску сирову нафту, наводи се у тексту Њујорк тајмса.

Ово није први пут да се Путин суочава са падом цијена нафте, али претходних година руска држава је имала више опција и могла је да смањи расходе или да дозволи да валута ослаби како би попунила буџет, наводи амерички лист.

Трошкови рата, који износе око 30 одсто руског годишњег буџета од 580 милијарди долара, међутим, отежавају смањење расхода, а валута рубља је остала јака.

Подржана ограничењима увоза и високим каматним стопама, рубља је скочила за око 45 одсто у односу на амерички долар у 2025. години.

Како наводи Њујорк тајмс, јака рубља значи да влада добија мање новца за сваки продати барел сирове нафте.

Са смањењем опција, Кремљ није имао много избора него да повећа државни дуг, као и порезе на личне и корпоративне дохотке.

Руска влада је такође повећала порезе на мања предузећа, попут пекара и продавница, што је изазвало ријетко негодовање међу власницима.

Руски буџетски дефицит достигао је 72 милијарде долара у 2025. години, што је номинално највећи износ од 2009. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.