Ако не буде испоруке, слиједи глобална енергетска криза

МОСКВА - Евентуални прекид испоруке руског гаса у Евопу може довести до глобалне енергетске кризе, високих цијена енергената и рецесије широм Европе, сматрају астручњаци.

Европа је зависна од руског гаса за гријање и производњу енергије. Руски гас чини око 40 одсто укупне европске потрошње. ЕУ је ове године увозила руски гас у вриједности од 200 до 800 милиона евра дневно.

Европска комисија планира да смањи зависност ЕУ од руског гаса за двије трећине ове године и да прекине ослањање на испоруке из Русије "много прије 2030".

Међутим, економисти наводе да није тако лако замијенити око 1.550 терават-сати руског гаса који је испоручен ЕУ у 2021. Европа не може да надомјести такву несташицу брзо, јер ће то довести до раста потражње.

У међувремену, повећан увоз течног природног гаса на већ "тијесном" тржишту тог енергента, извршило би огроман притисак да цијене порасту. То би био велики ударац европској економији, која већ пати од високих цијена енергената, преноси Спутник процјене стручњака.

Продужени застој у снабдијевању руским гасом могао би скупо да кошта ЕУ и да у неким земљама које су изложеније флуктуацијама руског гаса, као што су Њемачка или Италија, доведе до ванредних мјера.

Постоји велики ризик од глобалне енергетске кризе. Русија је највећи извозник природног гаса на свијету и други највећи извозник сирове нафте, послије Саудијске Арабије - према подацима Међународне енергетске агенције.

Замјена руског гаса неће бити лака. Европа ће морати да купује гас на слободном тржишту, што значи да ће, уколико купује од земаља као што су Катар и САД, морати да плате више. То,такође, значи и да гас који европске земље купе неће моћи да оде у друге земље.

А то ће довести до виших цијена гаса свугдје, јер ће се земље међусобно надметати за ограничене количине.

Русија извози око четири милиона барела нафте дневно Европској унији. За разлику од гаса, чије снабдијевање је регулисано дугорочним уговорима, цијена нафте је нестална и зависи од понуде и потражње.

Уколико Европа, ипак, одлучи да напусти руску нафту због руског захтјева да јој се плаћа у рубљама, цијене сирове нафте могле би да "скоче" на 200 долара по барелу, па чак и више, оцењују аналитичари.

Уколико Запад уведе још санкција, то повећава могућност да би и друга руска извозна роба могла да се плаћа у рубљама, као што су нафта, метали и жито.

До сада су ЕУ и земље Г7 одбиле руски захтјев за прелазак на рубљу код плаћања гаса. Русија је саопштила да неће обезбјеђивати бесплатан гас, сугеришући да је спремна да заврне цјевоводе.

Уколико до тога дође, Москва ће губити између 200 и 800 милиона дневно. Међутим, Русија би могла да преусмери дио тог гаса ка Азији.

Европа би се, највјероватније, суочила са економском кризом каква није виђена од Другог свјетског рата, пошто би растуће цијене енергената послале економију региона у рецесију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.