Фото: За платформу би прије деценију добили Нобела
Београд - Премијер Србије Ивица Дачић сматра да су највећа достигнућа Србије у 2012. години промјена власти и стварање услова за почетак преговора са ЕУ у првој половини 2013. године.
По мишљењу српског премијера, “потпуно је реално” очекивање да Србија до краја јуна, током ирског предсједавања, започне преговоре са Унијом, јер међу 27 држава чланица влада “можда најпозитивније мишљење” о Србији у посљедњих десет година, а кључни разлози за то су напредак дијалога са Приштином и борба против криминала и корупције.
Идеја 5. октобра је, како каже, “највећи пораз и срамота за оне који су срушили Милошевића, зато што је он наводно био антиевропски”.
- Највећи ударац за њих је да их у Европу воде Тома Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић. И то успешније него они сами - додао је.
У новогодишњем интервјуу Танјугу, Дачић је истакао да је ЕУ потребна Србији, а да Платформа о Косову и Метохији није наишла на разумијевање Запада због позива на прекид техничког дијалога са Приштином и залагања за свеобухватно рјешење по принципу ништа није договорено док све не буде договорено.
По Дачићевом мишљењу, тај нацрт платформе је најпозитивнији документ који је Србија предложила у посљедњих 13 година и - да је предложен прије десет година - за њега би добили Нобелову награду за мир.
Али, не и данас.
- И они који су наши највећи пријатељи на Западу били су веома негативно одређени кад је реч о тој реченици - да би требало прекинути преговоре. Мислим да даље нису ни читали. И ако су прочитали, нису коментарисали - рекао је Дачић, прецизирајући да су предсједник Томислав Николић, први потпредсједник Владе Александар Вучић и он - имајући у виду такво неразумијевање - договорили да “оставе то у другом плану”.
- Отклонили смо ту дилему да ли треба настављати технички разговор или не. Наиме, ти разговори више нису само технички. Сам председник Николић је предложио подизање разговора на политички ниво - што се десило. Он је сам предложио Кетрин Ештон да ја водим те преговоре, односно да се ја срећем са Тачијем. И, ја ту немам никаквих несугласица са њим - рекао је Дачић и додао да мисли да би и предсједник Николић требало да учествује у преговорима.
Дачић истиче да цијели државни врх сматра да би било најбоље ићи на свеобухватно рјешење, али да - имајући у виду динамику разговора који се воде у Бриселу и када се одлучује о датуму за почетак преговора - Београд не мисли да је реално да се за мјесец или два или три постигне неки кључни напредак у остварењу онога што ми предлажемо.
- Зато је ту потребно имати флексибилнији приступ, како не бисмо дошли у ситуацију да не можемо ни напред ни назад - а то значи, да нам се прекину преговори са ЕУ, а да при томе више немамо ништа да причамо у дијалогу са Приштином – рекао је он.
Кад је ријеч о Резолуцији која ће се наћи пред посланицима 11. јануара - послије заједничког састанка Владе и предсједника, око Божића - Дачић је рекао да је “у току дефинисање самог текста”.
Основ за резолуцију која ће се наћи у Скупштини је, у ствари, први дио нацрта Платформе, који говори о основним принципима за преговоре.
- Сама Резолуција ће говорити о основним принципима који су битни, а то је да ми нећемо признати Косово и Метохију, да сматрамо да фокус нашег предлога јесте уствари положај српске заједнице, односно Срба на Косову и Метохији. Да је у даљем дијалогу сигурно да ће Срби са Косова имати значајну реч. И да сматрамо да све то треба да буде праћено напретком у процесу европских интеграција - рекао је.
Од тих принципа се, како каже, неће одступати у преговорима, а неопходно је да донесемо неки наш оквир “како би то требало да изгледа”.
- Шта ћемо ми успети, на крају, од свега тога да остаримо - видећемо. Оно што остваримо, и што дефинишемо, што је на трагу тих идеја, биће касније преточено у закон о суштинској аутономији Косова и Метохије и тиме би се избегли сви ови проблеми - да ли је то у складу са Уставом или није у складу са Уставом - рекао је Дачић и додао:
- Нећу да причам бајке народу. Цела ситуација око Косова и Метохије одавно је “изашла” из Устава Србије. Све оно што радимо, па и ти договори који су постизани у Бриселу, морају да буду део неке правне регулативе која ће уствари говорити о суштинској аутономији Косова и етохије. Зашто је употребљен тај израз? Зато што је то израз из Резоуције 1244. И то је цео наш концепт и цео наш план кад је реч о Косову и Метохији.
На питање да ли још увијек сматра да је подјела, односно “разграничење” на Косову право рјешење, Дачић каже да то мисли, али више то не предлаже.
- Мислим да је то у најбољем и српском и албанском интересу, али - пошто, изгледа, ни српски, ни албански интерес овде није важан - то очигледно не може да прође у међународним односима. Када би се питали Срби и Албанци, мислим да би то прихватили. Али не инсистирам на томе. То је моје лично мишљење – рекао је он.
Упитан да ли се Београд позивао на дио Резолуције 1244 и Кумановског споразума који предвиђа споразумни повратак “стотина, а не хиљада” припадника српских оружаних снага на Косово, Дачић каже да се и сам стално позивао на то, али да никад није прихваћен тај приједлог.
- Тај део Резолуције никад није спроведен, ја сам више пута то истицао. Али, очигледно је да то сигурно неће бити спроведено - закључио је.
Кад је ријеч о подршци и недостатку подршке за приједлоге Београда, Дачић подсјећа да Србија у западној хемисфери, “међу онима који доносе кључне одлуке у међународној заједници нема ниједног пријатеља”.
- Налазимо се у периоду у коме се наши национални интереси не поклапају са интересима неких великих сила. Наши пријатељи, који нас подржавају, не могу да помогну кад је реч о Европи. Имамо подршку у Уједињеним нацијама, али желео бих да подсетим да је Србија предложила Резолуцију Генералне скупштине УН коју је сама написала - да се преговори пребацују из УН на посредовање ЕУ. На кога се онда ми жалимо - упитао је и додао:
- Ми смо у последњих 13 година, из године у годину, понављали и понављали тај наш став “Косово је Србија” - што је нормално. Али, није нормално да је иза тога, сваким даном, косовска независност бивала све ближа. И није нормално да Србија нема одговор на питање шта предлаже.
Подсјећајући да је наставак дијалога са Приштином услов за наставак евроинтеграција, Дачић је рекао да би био “најзадовољнији када би о Косову била сазвана и међународна конференција”, али да ни то у овом тренутку није реално.
- У наредних шест месеци ће се у Бриселу разговарати о две теме - једна је разрешење те ситуације паралелизма институција, где једне институције не признају друге, а друго посебност Срба на Косову. И то је сама Кетрин Ештон рекла. Значи, на трагу њених речи, Србија треба овим што предлаже да буде део тог процеса, то је најбољи пут. Сваки други пут би био контрапродуктиван – истакао је Дачић.
На питање да ли се води полемика у Влади по питању спољне политике и “четири стуба” на којима већ годинама та политика почива (регион, ЕУ, Русија и Кина), Дачић примјећује да смо у међувремену изгубили многе пријатеље на међународној сцени, као и да из дана у дан Косово признају нове државе.
- Ако је тачно да је то урадио Пакистан (како је саопштено у Приштини), то је веома забрињавајуће за Србију. То је велика исламска земља. Може се очекивати да то ураде Либија, Тунис, Египат. Кога смо новог придобили за нашу политику? Зато морамо да помогнемо онима који о нама лепо мисле. Да нам буду пријатељи. Нико неће бити пријатељ некоме, ако тиме доводи себе у непријатну позицију. Нико нема интерес да више воли Србију него своју земљу. И то смо ваљда научили из наше блиске историје. Без обзира колко смо ми били у праву, бивша Југославија била је изложена санкцијама које су изгласане у УН. Бомбардовање се одиграло без одлука УН – нагласио је.
Истичући да има пуно замјерки на однос Брисела према Београду, Дачић је нагласио да је Србији ипак потребна ЕУ, пошто би била наша историјска грешка, пред нашом дјецом, да за 20 година живе у земљи која је изоловано острво у Европи.
- Ја нисам еврофанатик. Нисам. Имам много примедби на ЕУ, на њихов однос према нама. Мислим да је Србија свих ових година доведена у позицију парије (нецивилизоване земље) у Европи. И да је све то плод дугорочних циљева - да се омогући независност Косова. Све је то мени познато. И не хрлим одушевљено на састанке у Брисел. Али, када разговарам са својим колегама који су чланови ЕУ - и они говоре сличне ствари. Неки од њих ми кажу да се нећемо много усрећити. Али, они су унутра. Ја бих волео да дођемо у исту такву позицију. Да уђемо унутра, па ако нам се не свиђа да изађемо – рекао је Дачић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.