Вучић на Сретење: Празник који спаја вјеру, витештво и уставотворност српског народа

БЕОГРАД – Предсједник Србије Александар Вучић поручио је данас, на свечаности уручивања одликовања поводом Дана државности, да је Сретење празник који у себи носи три величанствене традиције.

Симболика сусрета светлости и таме

Обраћајући се присутнима, Вучић је подсјетио на хришћанске коријене овог празника, који слави сусрет Исуса Христа са старцем Симеоном у Јерусалимском храму.

„У том тренутку свјетлост је срела таму, вјечност је срела вријеме, Бог је срео човјека. Отуда овај празник носи дубоку симболику свјетлости која побјеђује таму и наде која побјеђује очај“, истакао је предсједник Србије.

1804. година: Буђење слободарског духа

Вучић је нагласио да Први српски устанак није случајно почео управо на овај свети дан 15. фебруара 1804. године. Према његовим ријечима, Карађорђе и устаници су жељели да њихова борба буде благословена.

• Први у Европи: Срби су били први народ у овом дијелу Европе који се дигао на оружје против вијековног ропства.
• Судбински сусрет: Баш као што је Симеон срео свјетлост у Христу, српски народ је на Сретење срео своју судбину – судбину слободног и слободарског народа.

1835. година: Правно утемељење државе

Три деценије након устанка, поново на Сретење 1835. године, донијет је Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије. Вучић је објаснио да је то била свјесна жеља да дан почетка борбе за слободу постане и дан њеног правног уобличавања.

Три стуба српске традиције

Предсједник је закључио да „три Сретења“ чине овај дан јединственим:

1. Сретење вјере (хришћански темељ)
2. Сретење витештва (устаничка храброст)
3. Сретење уставотворности (модерна држава)

Ова светлост, која се указала на Сретење, према ријечима предсједника, и данас освјетљава пут ка модерној и снажној српској држави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.