Фото: Србијавоз
Мађарске жељезнице (МАВ) ће током наредне године, осим Будимпеште, возом повезати и главни град Србије са Бечом.
Дугоочекивана жељезничка линија између Београда и Будимпеште требало би, према посљедњим најавама, да буде успостављена на прољеће 2026.
Али то није све – два воза дневно из Београда ће, према сазнањима Н1, настављати пут и даље од мађарске пријестонице – до Беча. У супротном смјеру, из Беча ка Београду, биће такође два поласка дневно.
На сајту Инфраструктуре жељезница Србије (ИЖС) прије извјесног времена накратко се појавио нацрт графикона за ред вожње 2025/26. Иако се графикони односе само на дионицу пруге кроз Србију, јасно је да ће из Београда до Будимпеште саобраћати шест возова дневно и обрнуто. Три поласка реализоваће Србијавоз (новим брзим возовима кинеског произвођача ЦРРЦ), а три мађарски МАВ.
Оно што је оштрооким љубитељима жељезнице на интернет форумима одмах привукло пажњу јесте да два воза мађарског МАВ-а која ће саобраћати до Београда, као и два која ће саобраћати ка Будимпешти, носе исте бројеве као возови који тренутно саобраћају између главних градова Мађарске и Аустрије.
Званичну потврду успостављања директне жељезничке линије између Београда и Беча, Н1 је писаним путем затражио од Мађарских жељезница (МАВ), Србијавоза и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, али ни послије мјесец дана, како наводе, одговора није било. Стога су се на крају обратили Аустријским жељезницама (ОББ) и тражене информације добили истог дана.
„Заједно са нашим партнером МАВ-ом, планирамо да у будућности покренемо возове 144 и 148 између Београда, Будимпеште и Беча. У супротном смјеру, возови 141 и 147 ће саобраћати између Беча, Будимпеште и Београда“, навели су из ОББ-а.
ОББ подсјећа да ови возови тренутно саобраћају само између Беча и Будимпеште, као и да датум покретања директне линије до Београда још није одређен, али да би то требало да се деси током 2026. године.
Треба имати у виду да су термини поласка из Београда и доласка у Београд још увијек незванични и оквирни, па није искључено да ће у финалном распореду бити одређених промјена. Како засад ствари стоје, путовање возом између главних градова Србије и Аустрије требало би да траје нешто више од шест сати. Путовање аутобусом између Београда и Беча, с друге стране, траје око девет сати.
Када је ријеч о возовима који из Београда неће настављати путовање до Беча, већ ће им крајња станица бити Будимпешта, према нацрту реда вожње ИЖС планирани су поласци из Прокопа у 6.40, 10.40, 12.40, 16.40 и 18.40. Доласци возова из Будимпеште на централну станицу у Београду планирани су у 11.20, 13.20, 17.20, 19.20 и 23.20.
Предсједник Србије је почетком октобра, на отварању дионице брзе пруге од Новог Сада до Суботице, изразио очекивање да ће путнички саобраћај до Будимпеште бити успостављен у марту 2026. године.
Из Београда тренутно саобраћа само један међународни воз – за Бар у Црној Гори, тако да ће успостављањем нових линија до Будимпеште и Беча избор бити знатно увећан, нарочито имајући у виду могућности пресједања у Мађарској и Аустрији ка другим дестинацијама у Европи.
Када се узме у обзир јавна набавка за куповину шест нових вишесистемских електричних локомотива коју је покренуло предузеће Србијавоз – а које ће бити намијењене за вучу путничких возова на електрифицираним пругама у Србији, али и на међународним коридорима кроз Црну Гору, Хрватску, Словенију, Сјеверну Македонију, Мађарску, Бугарску, Њемачку, Аустрију, Словачку, Чешку и Грчку – јасно је да српски жељезнички превозник планира ширење мреже дестинација.
Планови су, међутим, уско повезани са инфраструктуром. Уз финансијску подршку Европске уније, Србија наредне године започиње пројекат реконструкције пруге до Ниша (за брзине од 160 км/х до 200 км/х). Укупна вриједност пројекта брзе пруге до Ниша износи 2,77 милијарди евра, од чега је 610 милиона евра грант ЕУ, 550 милиона ће бити издвојено из буџета Републике Србије, док ће се остатак финансирати из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Изградња брзе пруге од Београда до Ниша би, према изјавама надлежних, требало да траје три до четири године, а у више наврата је речено да се са Сјеверном Македонијом и Грчком воде преговори о даљим радовима ка Скопљу, односно Солуну.
У току су радови на реконструкцији пруге Ниш–Димитровград (ка Бугарској) за брзине до 120 км/х. Укупна вриједност овог пројекта је 502 милиона евра, од чега је 234 милиона евра обезбијеђено из кредита европских банака, 162 милиона евра из буџета, а скоро 106 милиона евра је донација Инвестиционог оквира ЕУ за Западни Балкан (WБИФ). Раније је најављивано да би радови на овој дионици требало да буду завршени 2027. године.
У мају ове године најављено је и успостављање жељезничке везе између Београда и Трста, преко Загреба и Љубљане. Домаћи медији су мјесец дана касније објавили да је до 2029. године планирана модернизација пруге до Шида (границе са Хрватском). Возови би се овом дионицом, како је наведено, кретали брзином до 200 километара на сат, а вриједност инвестиције је око 400 милиона евра.
Планиран је и ремонт барске пруге, а дионица кроз Србију би, према ранијим процјенама, требало да кошта између 1,5 и 2 милијарде евра. Како је 2024. године изјавио тадашњи министар саобраћаја Горан Весић, обновљена пруга Београд–Бар биће пројектована за брзине до 120 км/х, док ће се на појединим дионицама возови кретати брзином од 80 км/х.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.