Вијенци и почаст за Зорана Ђинђића

Београд - На данашњи дан, прије 11 година, испред улаза у зграду Владе Србије убијен је премијер Зоран Ђинђић.

Чланови Владе Србије, које је предводио премијер Ивица Дачић, положили су вијенац у дворишту зграде владе, на мјесту на ком је премијер Зоран Ђинђић убијен.

Осим Дачића, пошту Дјиндјићу одали су потпредсједник владе Александар Вучић, министри Иван Тасовац, Лазар Крстић, Небојша Родић, Славица Дјукић-Дејановић, Томислав Јовановић, Драган Гламочић, Зорана Михајловић и Вања Удовичић.

Истовремено, Београђани су испред зграде владе почели да остављају цвијеће.

Због планирања и извршења атентата на тадашњег премијера Србије, на дугогодишње затворске казне осуђени су поједини припадници Јединице за специјалне операције и припадници земунског криминалног клана.

Борис Тадић положио цвијеће на гроб Зорана Ђинђића

Борис Тадић је јутрос у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу положио цвијеће на гроб убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића.

Атентат 12. марта у 12.25

Премијер Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године око 12.25. Влада Србије, неколико сати након убиства, проглашава ванредно стање.

Као извршиоци одмах су осумњичени припадници земунског криминалног клана. То је потврђивала и чињеница да је планирано да се тог дана, како је Влада касније саопштила, потпише налог за хапшење једног броја припадника те криминалне групе.

За вријеме ванредног стања, које је трајало до 22. априла, у полицијској акцији "Сабља", ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих војних официра, носилаца правосудних функција и естрадних звијезда, а неки од њих су провели одређено вријеме у притвору.

Осумњичени као главни у организовању убиства премијера били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, и припадници земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум. Кум и Шиптар су убијени су 27. марта у покушају полиције да их ухапси.

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана. Ова хапшења су, такође, помогла у разјашњавању бројних убистава која су се десила раније.

У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. у Окружном суду у Београду. Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

У образложењу пресуде између осталог је наведено и да је убиство Зорана Ђинђића политичко убиство уперено против државе, у коме је учествовао криминализовани дио ЈСО и банда Душана Спасојевића. Политичка позадина убиства Зорана Ђинђића још није откривена. Милорад Улемек Легија скривао се 14 мјесеци, али се предао 2. маја 2004. године. Он је осуђен на 40 година затвора, колико је добио и извршилац атентата Звездан Јовановић. Врховни суд је потврдио ове пресуде у децембру 2008.

Србија као демократска цивилизација

Покојни премијер Ђинђић био је један од вођа Демократске опозиције Србије (ДОС) и "5. октобра", револуције која је са власти збацила Слободана Милошевића. ДОС је претходно поразио Милошевића и на савезним и на републичким изборима. Ипак, побједа је морала бити извојевана на улици.

Био је један од оснивача Демократске странке и предсједник Извршног одбора. Предсједник ДС-а постао је јануара 1994. и челник странке остао је до смрти.

У јануару 1997. изабран је за градоначелника Београда, из коалиције "Заједно". На захтјев СПО-а, тадашњег коалиционог партнера, смијењен је с те дужности седам мјесеци касније. Био је први некомунистички градоначелник престонице од 1945. године.

Према оцјени америчког недељника "Тајм", Ђинђић је био један од 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Влада на чијем је челу био формирана је 25. јануара 2001. Када је преузимао ту дужност, поручио је да ће са новим министрима успоставити демократске темеље у Србији односно да нова влада жели да од Србије направи "демократску цивилизацију".

Влада Зорана Ђинђића започела је корените реформе, социјалне и економске.

Након година нестабилности и "затегнутих" и лоших односа, успостављене су добре релације са западним земљама, нарочито са САД. Залагала се за сарадњу са Хашким трибуналом, а за њеног мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима и Слободан Милошевић.

Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. у Шамцу.

Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примећен међу младим дисидентима.

Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој, на теми "Проблеми утемељења критичке теорије друштва". Ментор му је био један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. вијека Јирген Хабермас.

Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је започео своју политичку каријеру.

Добитник је угледне њемачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији.

Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дијела. Активно се бавио и политичком публицистиком.

Сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. У погребној поворци која се кретала улицама Београда било је више стотина хиљада грађана. Међу њима је било и 70 страних државних делегација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.