Умрла Светлана Велмар Јанковић

Српска академија наука и умјетности са жаљењем обавјештава јавност у Србији да је преминула књжевница Светлана Велмар Јанковић у 82. години живота.

Академик Светлана Велмар Јанковић дала је изузетни допринос српској и свјетској књижевности и својим дјелима обогатила је опус наше савремене књижевноси и књижевне критике. Дописни члан Одјељења језика и књижевности постала је 2. новембра 2006. године, а редовни члан је од 5. новембра 2009. године. Област рада академика Светлане Велмар Јанковић била је књижевност.

Светлана Велмар Јанковић рођена је у Београду, 1. фебруара 1933. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду француски језик и књижевност. Као секретар и уредник часописа "Књижевност" била је и у уредништву које је водио Ели Финци и у уредништву које је водио Зоран Мишић. Дуго је година уређивала, у Издавачком предузећу Просвета, едиције савремене југословенске прозе и есејистике. Основала је библиотеку Баштина.

Објавила је романе: Ожиљак (1956, друго, прерађено издање 1999), Лагум (1990), Бездно (1995), Нигдина (2000) и Востаније (2004); есеје: Савременици (1967), Уклетници (1993), Изабраници (2005) и Сродници (2013); сећања: Прозраци (2003); збирке приповедака: Дорћол (1981), Врачар (1994), Гласови (1997), Књига за Марка (1998) и Очаране наочаре: приче о Београду (2006); молитве: Светилник (1998); драму Кнез Михаило (1994) и књигу драма Жезло (2001); монографију Капија Балкана: брзи водич кроз прошлост Београда (2011).

Добитница је награда: "Исидора Секулић", "Иво Андрић", "Меша Селимовић", "Ђорђе Јовановић", "Бора Станковић", Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. год, НИН-ове награда за роман године (1995), "Невен", " Политикиног забавника", "6. април" за животно дјело о Београду и др. Њена дјела су превођена на енглески, француски, њемачки, шпански, италијански, грчки, бугарски и мађарски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.