Укинута пресуда Кертесу

Београд - Пресуда бившем директору Управе царина Михаљу Кертесу укинута је и наложено је да му се поново суди у Специјалном суду у Београду.

Кертес је био правоснажно осуђен на шест и по година затвора због изношења пара на Кипар.

Врховни касациони суд укинуо је зимус правоснажну пресуду Апелационог суда којом је бивши директор Управе царина Михаљ Кертес осуђен на шест и по година затвора (казна му је смањена са осам година) и наложио му да поново размотри Кертесову жалбу.

Апелациони суд је у поновном поступку 31. маја 2013. године донио рјешење којим је укинуо ранију пресуду, јер је изрека првостепене пресуде неразумљива и противречна, а првостепена пресуда без разлога о одлучним чињеницама, наводи се у саопштењу тог суда.

Кертес је био осуђен због злоупотребе службеног положаја јер је од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године дио новца царине, без правног основа, дао за 1.182 предузећа и за друга правна лица. Такодје, без одобрења Народне банке Југославије, Кертес је на Кипар изнио најмање 38 милиона њемачких марака.

Апелациони суд је првостепеном суду наложио да у поновном поступку, након што чињенично стање допуни, утврди на основу свих расположивих доказа да ли је Кертес радњама које је предузео и које у суштини не спори, осим нанете штете буџету Савезне Републике Југославије, прибавио и коме противправну имовинску корист и у ком износу.

Та чињеница. према ставу Апелационог суда. одлучујућа јеа за постојање кривичног дијела које се Кертесу ставља на терет.

Пресудом Специјалног суда Кертес је био осуђен јер је поступајући по налозима, као службено лице - директор Савезне управе царина у периоду од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године, прекорачењем граница својих службених овлашцења, нанео штету буџету тадашње савезне Републике Југославије у износу од преко милион и петсто хиљада динара.

То је, према укинутој пресуди, чинио тако што је дио новца од наплате царинских дажбина уплаћивао на посебан рачун код банке „Беобанка" и предузећа у власништву те банке, а дио директно са рачуна Савезне управе царина на основу документације са неистинитом садржином пребацивао на рачуне различитих правних лица.

Затим да је дао налог царинарницама да новац наплаћен на основу девизних прекршаја и других царинских дажбина, свакодневно у готовини доносе у Савезну управу царина и предају у сеф електронског рачунског центра, који новац је потом предавао разним физичким и правним лицима, и преносио у трезор банке „Беобанка".

Такође јер је спречавао контролу распоређивања прихода савезног буџета од Савезног буџетског инспектората. Као и јер је поступајући по налозима, сам или преко радника царине и у пратњи радника Ресора државне безбједности изнио девизна средства Савезне управе царина, без одобрења Народне банке Југославије, ради полагања на рачун код кипарских банака и на рачуне "оф шор" компанија које је отворила банкарска јединица „Београдске банке" на Кипру, подсјећа Апелациони суду у свом саопштењу.

Кертесу се суди у још три кривична поступка за шверц цигарета у предметима "Суботић"", "'Бајрушевић" и Стојчић", као и за злоупотребе са владиним становима у случају "Цица Кнежевић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.