У Србији у 2019. убијено 28 жена, без мајке остало 40 дјеце

Tanjug
У Србији у 2019. убијено 28 жена, без мајке остало 40 дјеце

БЕОГРАД - У Србији је прошле године 28 жена било жртве партнерског насиља, две мање него 2018. године, а координаторка Сигурне куће Весна Станојевић указује на чињеницу да број жртава остаје исти, из годину у годину, упркос бројним мерама у циљу превенције и сузбијања насиља над женама.


Она истиче да је у протеклој деценији чак 350 жена било жртве фемицида.

- Без обзира на усвајање Закона, Стратегија, препорука и разних аката, подаци из године у годину показују да број убијених жена у Србији остаје исти или сличан и да се ситуација скоро па не мења - рекла је Станојевић Тањугу.

Експертска група Савjета Европе јуче је објавила извештај у којем поздравља мjере које је Србија предузела ради примјене Истанбулске конвенције, и констатовала политичку посвећеност српских власти у искорјењивању родно заснованог насиља.

Поздрављен је напредак у законодавству, али и у пракси.

Станојевић није тако задовољна, и сматра да би било мање убијених жена када би се на проблем реаговало "у старту", односно када би се схватило да су убиства епилог малтретирања жена и партнерског и породичног насиља над њима које се не пријављује.

Проблем је, указује Станојевић, што се малтретирање и насиље и даље не пријављује и да су бројни разлози за то што људи најчешће говоре да неће да се замјерају или зато што мисле да је то породична - "њихова ствар".

- Није тако, то је ствар свих нас. Не може се неко малтретирати и тако не може да живи ни жена, ни дете, па ни тај насилник. То су несрећне породице, а насиље оставља трајне последице на све - истакла је она.

Како каже, починиоци убистава жена су и прошле године били из свих социјалних структура, иако су предрасуде да они долазе са маргина.

- Било је и богатих, моћних и високообразованих починилаца. Фемицид су извршили и високообразовани људи, који су одлично знали шта из тога произилази - рекла је Станојевић.

Савет Европе је иначе навео у извештају да у Србији нема довољно специјализованих служби за подршку жртвама насиља, те да их претежно воде невладине организације, са ограниченим буџетима.

Активисткиња Аутономног женског центра "Мрежа жене против насиља" Ведрана Лацмановић указује да жртве нису само жене, већ и њихова деца, којима је потребна подршка, а прошле године је, због фемицида, 40 малишана остало без мајки.

- Нажалост, подршке за децу коју су присуствовала насиљу нема. У контакту смо са цлановима породица и они имају бројне трауме. Децу то све прати цео живот, а завршавају по хранитељским породицама или у сиротиштима - рекла је Лацмановић.

Према њеним речима, прошле године забележено је и 12 случајева покушаја убистава жена.

- Могуће да је број већи, а не знамо ни колико је жена преминуло од последица вишегодишњег мучења - казала је Лацмановић.

Станојевић упозорава да су за само три прве седмице ове године убијене три жене.

- Моја порука свима је да се насиље пријављује. Жртвама се мора помоћи и поступци се морају покренути - истакла је Станојевић.

Фемицид је термин који дефинише убиство жене мотивисана мржњом према том полу, а у неким друштвима, па и у нашем, насилник мисли да има право да одузме живот "својој" жени.


 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана