У Србији 300.000 зависних од коцке

БЕОГРAД - Истраживања Фонда "Херц", који се бави превенцијом патолошког коцкања, показују да је од три до пет одсто грађана Србије зависно од коцкања.

Неки сматрају да бројне спортске кладионице подстичу развој ове врсте зависности, а власници оваквих мјеста кажу да је на сваком човјеку да одлучи да ли ће злоупотријебити пружену могућност да се забави.

У сваком случају, према подацима Управе за игре на срећу, кладионице пуне државни буџет са милион евра мјесечно.

Истраживања Фонда "Херц", који се бави превенцијом патолошког коцкања, показују да је више од 300.000 грађана Србије зависно од коцкања.

Већина осјећа неиздрживу потребу за рулетом и слот-машинама, али је много оних који сваког дана безусловно морају да посјете спортску кладионицу.

Грађани са којима је Б92 разговарао углавном се слажу да са оваквом врстом забаве треба бити опрезан.

У једном од највећих ланаца кладионица кажу да они свој посао види као дио индустрије забаве, а да је клађење слично алкохолу, који ствара проблем само ако се злоупотребљава.

Дозволе за отварање кладионица издаје Управа за игре на срећу која води и евиденцију о заради коју по том основу остварује држава.
Миле Симојловић из Управа за игре на срећу каже да је закон који регулише ову област у Србији урађен по угледу на европске земље које су 70-их година прошлог вијека забраниле клађење.

Испоставило се да је забрана клађења имала више негативан него позитиван ефекат.

Коцкари

Занимљиво је да се у патолошке коцкаре убрајају и сви они који су зависни од телефонских квизова али и они који осјећају потребу да непрестано купују тикете за разне игре на срећу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.