Тужиоци за организовани криминал: Изложени смо притисцима предсједника Србије

БЕОГРАД – Колегијум Јавног тужилаштва за организовани криминал (ТОК) саопштио је данас да су, посљедњих мјесеци, тужиоци тог тијела изложени континуираном притиску кроз јавне иступе предсједника Србије, представника законодавне и извршне власти, других актера политичког живота и појединих медија.

У саопштењу намијењеном упознавању јавности с актуелним стањем у вези с ТОК-ом, пише да се „одлуке и кривични поступци које је покренуло ово тужилаштво свакодневно коментаришу у јавности на недозвољен начин у покушају да се изврши непримјерен утицај на њихов исход“.

„Предсједник Републике Србије и извршна и законодавна власт на све могуће начине покушавају да подчине Јавно тужилаштво за организовани криминал, јер јавни тужиоци овог тужилаштва нису и неће подлећи притисцима и наставиће, као и до сада, да поступају у складу са законима и уставним овлашћењима“, пише у тексту у којем се указује да је „самостално тужилаштво, као уставна категорија, посљедња линија одбране од злоупотребе власти и моћи“.

Колегијум ТОК-а указује да његов рад „не смије бити предмет дневне политике“ већ да су „једино мјерило у раду закон, чињенице и докази“, да се „сви поступци воде у складу са законом и захтијевају одређено вријеме за прикупљање доказа, вјештачења и провјеру доказа“, те да „закон не оставља простор за било какво другачије поступање, а непристрасност, објективност и везаност доказима су наши једини критеријуми“.

Даље се наводи да је „медијско таргетирање овог тужилаштва, а потом и опструисање поступања овог тужилаштва“ почело „од тренутка када је Јавно тужилаштво за организовани криминал започело предистраžni поступак у предметима ‘Надстрешница’ и ‘Генералштаб’, а посебно када су прикупљени докази о постојању основане сумње да су одређени министри у Влади Републике Србије злоупотријебили свој положај на штету свих грађана“.

Убрзо након лишења слободе окривљених у предмету „Надстрешница“ почело је „опструисање рада на овом предмету, тако што су директор Полиције, као и директори Пореске управе и Управе за спречавање прања новца, повукли дате сагласности за чланове Ударне групе, одбили да дају сагласност за именовање нових чланова и, поред наших инсистирања и ургенција, нису и одбијају да доставе доказе које је Ударна група прикупила у дотадашњем раду, као и да предузму све захтијеване радње и мјере из своје надлежности“, каже Колегијум ТОК-а и указује да су тај „модел и начин опструкције… пренијети и на друге предмете које је Тужилаштво покренуло“.

И раније је било покушаја представника извршне власти да директно утичу на поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал, а Колегијум ТОК-а наводи предмете „Јовањица“, „Шарић“, „Ћурувија“ и „Дијана Хркаловић“ и објашњава да се то чинило „јавним коментарисањем којим се релативизује озбиљност почињених кривичних дјела и кривичне одговорности починилаца и ствара лажна слика да јавни тужиоци злоупотребљавају своја законска овлашћења“.

Тим „неовлашћеним и неутемељеним изјавама се циљано утиче на перцепцију јавности и истовремено угрожава безбједност јавних тужилаца“, а „неутемељене изјаве предсједника Републике Србије и представника извршне и законодавне власти… окривљени и њихови браниоци користе као аргументацију за подношење захтјева за изузеће поступајућих тужилаца“.

Потом Колегијум пише да се „у опструкцијама и намјерама да се онемогући рад Јавног тужилаштва за организовани криминал иде и корак даље“ и да „отворен покушај политичког утицаја на рад јавног тужилаштва и озбиљан удар на уставни и правни поредак“ представљају најаве предсједника Одбора Скупштине Србије за правосуђе Угљешe Мрдића, које је подржао и министар правде Ненад Вујић, о измјени сета правосудних закона којима би дошло до укидања Јавног тужилаштва за организовани криминал као тужилаштва посебне надлежности.

Колегијум Јавног тужилаштва за организовани криминал „указује јавности да су овакве и сличне изјаве усмјерене на дискредитацију овог тужилаштва и припрему терена за његову потпуну контролу интеграцијом у Више јавно тужилаштво у Београду“, чиме ће се „знатно отежати, па и угрозити даље поступање у свим покренутим поступцима високе корупције и организованог криминала“.

Колегијум ТОК-а наводи да је, супротно иницијативи која би довела до укидања Јавног тужилаштва за организовани криминал, Европска комисија у посљедњем Извјештају о напретку „дословно навела препоруку да је потребно да Србија ‘ојача овлашћења Јавног тужилаштва за организовани криминал како би повећала његову дјелотворност’“.

ТОК, пише у саопштењу његовог Колегијума, „није и неће бити сервис политичких интереса, нити је водило, нити води, нити ће водити поступке према очекивањима предсједника Републике Србије, представника законодавне и извршне власти или других политичких актера и нити је икада било и нити ће икада бити подложно паушалним и неутемељеним оцјенама о успјешности рада“.

„Сав наш рад усмјерен је на то да се очува законски оквир који обезбјеђује стабилно, професионално и непристрасно поступање у предметима организованог криминала и високе корупције, што је у интересу не само правде и правичности, већ императив сваког друштва и свих грађана“, указује Колегијум ТОК-а.

„Позивамо све актере политичког живота у Републици Србији да се уздрже од непримјереног коментарисања рада овог тужилаштва, односно да се придржавају својих уставом и законом прописаних овлашћења“, јер је „очување самосталности Јавног тужилаштва за организовани криминал црвена линија која не смије бити пређена“, пише на крају саопштења, преноси БЕТА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.