Три године од масакра код Младеновца: Само се чини да вријеме иде даље

МЛАДЕНОВАЦ, СМЕДЕРЕВО - У селима Дубона и Мало Орашје код Младеновца и Смедерева, на данашњи дан прије три године, убијено је деветоро и рањено дванаесторо младих људи. Урош Блажић проглашен је кривим за масовно убиство и правоснажно осуђен на казну од 20 година затвора.

Програм сјећања

Након полагања вијенаца у Малом Орашју, почео је програм сјећања, а минутом ћутања одата је пошта жртвама.

Градоначелница Смедерева Јасмина Војиновић је у обраћању окупљенима рекла да се понекада чини да вријеме иде даље, али да оно стоји.

- Навикнемо се на тишину, али је не прихватимо. Она остане као нешто што прати у сваком кораку, у сваком сећању, у сваком погледу, у сваком празном месту за столом. Зато је важно да не дозволимо да тишина постане заборав - навела је она.

Окупљенима су се обратили и пријатељ страдалих Јован Стевановић, као и оснивач фондације “Ангелина” Анђелко Аћимовић, отац дјевојчице Ангелине која је страдала у масовном убиству у О.Ш. “Владислав Рибникар” 3. маја 2023. године.

Током програма сјећања приказан је видео снимак са фотографијама младих који су изгубили животе у масовном убиству, а затим су прочитана њихова имена и кратке биографије. У ваздух је пуштено неколико десетина белих балона.

На терену ФК Равни Гај данас ће бити одиграна меморијална утакмица између Равног Гаја и Смедерева, а почетни ударац ће извести један од рањених у масакру, фудбалер Равног Гаја, Немања Илић. Програм ће бити завршен традиционалним меморијалним турниром под називом “Живите”, а турнир заједно организују родитељи страдалих, ФК Равни Гај и Фондација “Ангелина”.

Масакр

Нешто послије 22 часа и 30 минута 4. маја 2023, дан послије злочина у ОШ “Владислав Рибникар”, у Малом Орашју Урош Блажић је хицима из аутоматске пушке убио:

• Немању Стевановића,
• Лазара Миловановића,
• Марка Митровића,
• Александра Миловановића,
• Николу Милића.

Неколико минута касније, у сусједном селу, Дубони, убио је:

• Милана и Кристину Панић
•  Далибора Тодоровића.
• Петра Митровића (преминуо је педесет дана касније у болници).

Двије жртве биле су малољетне. Најмлађа је имала 14, а најстарија 25 година.

У Малом Орашју, тешко су рањени:

• Милош Јовановић (23),
• Јован Ранковић (21) и
• Немања Илић (20),
• а лакше:
• Алекса Ђорђевић (21) и
• Никола Митровић (19).

У Дубони су тешко повријеђени:

• Невена Вујић (19),
• Иван Ивковић (16),
• Андријана Митровић (17),
• Анђела Стевановић (17),
•  Јовица Стевановић (52),
• Миломир Мијаиловић (56) и
• Предраг Мијаиловић (54).
• Лакше је повријеђен
• Милан Пешић (32).

Рањени у том тешком злочину и данас се опорављају од повреда.

Блажић је ухапшен у јутарњим сатима 5. маја, у Грошници код Крагујевца.

Живот без најмилијих

Сестра Далибора Тодоровића (24), Сузана Ранковић, каже да живот без брата више никада неће бити исти.

- Како је данас? Није добро. Учим да живим без њега, иако мислим да однекуд види све и да је ту - рекла је неутјешна Сузана.

Како каже, Далибор никада није отишао из њиховог живота.

- Ниједан дан није прошао да нисмо отишли код њега. Још увек се пали кандило поред слике и свако јутро једна шољица кафе је његова, која остаје непопијена, и тако већ три године. Његова соба је нетакнута. Срећемо се у сновима, у нашем загрљају који делује толико стваран - казала је Сузана.

О брату увијек говори са поносом.

- Био је вољен, друг, брат, пријатељ. Имао је душу, осмех и онај топли, мили сјај у очима. Био је вредан и поштен. Волим га највише на свету, љубав између сестре и брата је вечна и траје и после смрти - рекла је  тоном.

Посебан бол и огорчење изазвала је пресуда Блажићу и његовом оцу.

- Он није кажњен, јер се за овакво дело убија, а он живи. Нико своје дете опростити неће, јер обећана реч се одржава - казала је Далиборова сестра.

Немања Илић и данас осјећа посљедице рањавања.

- Колено је и даље укочено, покрет руке ми је ограничен, а и при ходу се види да штедим ту ногу, па делује као да храмљем - наводи Немања.

Истиче да му се сваког 4. маја враћају слике ужаса.

- Када се приближи годишњица, прво ми се врате сећања, а одмах затим и слике свега што се десило. Искрено, време не лечи. Само научиш да живиш са тим и да наставиш даље, али то не значи да је прошло - казао је Немања.

Огорчење због пресуде

Три године након масовног убиства у селу Дубона, у којем је изгубио сина и ћерку, Саша Панић каже да се ништа није промијенило и да институције нису преузеле одговорност за пропусте који су претходили трагедији.

Он тврди да је Блажић и прије злочина показивао знаке насилног понашања, као и да је против њега поднијето више пријава које, према његовим сазнањима, нису адекватно процесуиране.

- Да је реаговано на време, можда би се трагедија спречила -  рекао је отац настрадалих Милана и Кристине Панић.

Деда страдалих Панића прича да се свако јутро буде тужни.

- Ћутимо, само што мора проговоримо, радимо на силу, убијамо време, само бежим код куће да нисам. Ето, сваки дан ту пролазим, долазим свако вече, почистим горе на гробљу сваки дан. Како су побијени, није дан није прошао да нисмо били. Туга, затворио ми је кућу - каже Стојан Панић.

Дејан Младеновић, који је у трагедији изгубио троје рођака, указао је на то да се закон није промијенио.

- Данас обиљежавамо годишњицу страдања, а требало би да славимо њихове рођендане. Оно што је требало да се промијени, није. Ево већ три године, Кривични законик је остао потпуно исти, клаузула "млађи пунолетник" остала је иста - каже Младеновић.

Казна

Урош Блажић је а правоснажно је осуђен на казну затвора од 20 година. С обзиром на то да у тренутку извршења кривичног дела није имао навршену 21 годину, према Кривичном законику, он као млађи пунољетник није могао да буде осуђен на максималну казну доживотног затвора.

Истом пресудом његов отац Радиша Блажић је такође осуђен на казну затвора од 20 година због кривичних дјела недозвољена производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја и тешко дјело против опште сигурности.

Стефан Стефановић, адвокат породица убијених, изјавио је да су изречене казне Урошу Блажићу и његовом оцу Радиши Блажићу максималне по закону, јер је Урош био малољетан у вријеме убистава и кажњен је са 20 година затвора.

- Да је Урош Блажић био само шест месеци старији, добио би доживотну казну, што би било адекватно. Сматрам да правда није задовољена. За девет убијених и 13 тешко рањених добио је само 20 година - каже Стефановић.

Подсећа да је Радиша Блажић осуђен на 20 година затвора за тешко дјело против опште сигурности, у вези са недозвољеним држањем веће количине оружја и експлозива.

- Његов утицај на сина је огроман. Бавио се трговином оружја и био је војно лице запослено у Министарству одбране. Унео му је страст према оружју, купио му пиштољ када је имао 18 година и водио га у стрељану. Добио је адекватну казну - истиче Стефановић.

Према његовим ријечима, три године након трагедије још се не зна мотив убице, јер није био у сукобу са жртвама, а убиства су извршена хладнокрвно.

Истиче да су три питања остала “да висе у ваздуху” – није утврђено да ли је имао помагаче, да ли је неко био с њим у аутомобилу (три свједока видјела су прије злочина особу у возилу, која се види и на снимку), као ни шта је радио од 19 до 22.30. Такође, након убистава није достављен његов телефон, већ само “бенигна” преписка са пријатељицом.

Декан Факултета за безбједност и дипломатију Радојица Лазић такође каже да се зна како се злочин у Дубони и Малом Орашју догодио, али не и зашто, и сматра да су у овом случају институције система, прије свега у превентивном дјелу, заказале.

- Познато је да је Урош Блажић пре тога имао прекршајне и кривичне пријаве на које одређене институције, пре свега тужилаштво и судови, нису адекватно реаговале - наводи Лазић.

Професор додаје да је “Рибникар” био окидач за злочине у два села, посебно јер је Урош Блажић био познат по агресивном понашању, као и његов отац, који је био високи официр у Министарству одбране.

Дани сјећања

Влада Србије је 19. септембра 2024. године донела одлуку да се 3. и 4. мај установе као Дани сјећања на жртве масовних убистава која су се догодила у Основној школи “Владислав Рибникар” у Београду и у Орашју и Дубони, а предвиђено је да се ти дани обиљежавају сваке године. У основним и средњим школама у Србији од данас до 8. маја обљиежава се Недеља сећања и заједништва.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.