Тијанић: Вучић заслужује велику подршку, Тадић изгубио јер му је у штабу била врачара!

Београд - Сваки пут кад сам дигао перо на неког, дизао сам руку на себе, констатовао је фигуративно директор Јавног сервиса Србије Александар Тијанић сумирајући три деценије своје новинарске каријере, преноси “Недељник”.

Генерални директор РТС не одустаје од својих ставова – ни медијских, ни политичких, и најављује да ће до краја године објавити књигу с радним насловом “Ја, и нико мој”, у којој ће се појавити његове најбоље колумне и полемике.

- Последњих 25 година српска политичка елита је темељно опљачкала и издала државу, грађане, нацију и сваку појединачну фамилију. У сваком рату трошили су Србе као да им нису род, а отимали од полумртве Србије као с леша. Следствено томе, свака је власт, до сада, служила само за легализацију резултата пљачке – каже Тијанић.

Директор РТС-а каже да је без доброг јавног сервиса Србија умоболна држава.

- Све што сам до сада видео у предлозима новог закона представља чисту еутаназију за РТС. Проблем је нечији план, не сумњам да постоји у нечијим главама, да српско јавно мњење пошаље у загрљај власника комерцијалних медија. Проблем је што падајући у њихов загрљај западате у њихове шапе. Али, ако смо осам година најгледанија српска телевизија, ваљда је то видљиви доказ жилавости остатака писмености и нормалности. Овде сви мудрују шта држава или друштво треба да ураде за РТС. Право питање је шта Јавни сервис треба да уради за Србију и да помогне Србији. А то што треба да уради, не може без новца и креативних људи – каже он.

Он тврди да ће Јавни сервис изгледати онако како људи који воде Србију направе будућу Србију.

- На шта ће онда личити Србија с таквим Јавним сервисом? На себе и своје творце. Биће то ансверс и реверс исте приче. Тумарајућој Србији не треба јак, стабилан и утицајан Јавни сервис. Србији која себи жели добро Јавни сервис је неопходан. Надам се да ће та теорија и да надвлада – објашњава Тијанић.

Први човјек Јавног сервиса каже да је Србија, у основи, политички таблоидна творевина. “Мала, али важна савремена илустрација”.

- Прошле изборе је изгубио кандидат који није успео, због изборних рокова, да обиђе све женске бираче лично. И уручи им то шта им је уручивао. Паметан, леп, проевропски, модеран тип. А главни човек у његовом изборном штабу је била једна жена. Није његова. Жена је врачара која себе представља као астролога и, практично, доноси све важне одлуке уз консултацију са звездама – каже он.

Тијанић каже да је тачна градска скаска да се се Слободаном Милошевићем међусобно ословљавао са “господине” умјесто са, за све Србе који излазе пред њега, прописаним “друже”.

- То не чини мене храбријим нити њега већим социјалистом. Срели смо се неколико пута и ја га частим са “господине председниче”, он оћути и после два сата завршава пријем и каже: “Хвала вам, другови, и господине Тијанићу”. Био је смртно духовит. Некад духовит. Некад смртоносан – објашњава свој сусрет са Слободаном Милошевићем.

Директор Јавног сервиса каже да предсједник Србије Томислав Николић има довољно савјетника и да њему не треба помоћ.

- Има председник довољно саветника. Један се, све славећи Константина, угојио осам кила за годину дана. Мада, морам да признам, Николић је, на корист Србије, сам себе дорадио, изменио. На недавном пријему, пред више људи, председник циљано гласно каже: “Слушај, Тијанићу, лакше сам сменио Бориса Тадића него тебе.” Ја циљано, у пола гласа, кажем: “Тадића нису заштитили бирачи, а мене до краја мандата штити закон. Нећете ваљда као председник да кршите или растежете закон”. Насмешио се. Двосмислено – објашњава он.

Он каже да је у Србији постало популарно поређење Вучића и Ђинђића и додаје да су у политици неумјесна историјска поређења личности и нетачне су аналогије.

- С којим Ђинђићем упоређујете Вучића? Са мртвим или живим Зораном? За живота, Ђинђић је био тачно десети део онога што је постао после стрељања. А током живота, у самом Зорану је било бар три Ђинђића. Не скрива себе ни Вучић кад признаје да њега самог има “два комада”: “рани” и “зрели” Вучић. Па шта онда, од свега реченог, упоређујете? – пита се он.

Тијанић каже да није Вучић на мах доживио просвјетљење у Дечанима, “није му се указала Госпа или Господин, па су му одозго сугерисали пут којим се ређе иде”.

- Он је схватио да новца више нема за државу, странке, тајкуне и грађане. Неко мора да остане “кратак”. Његова политика и аранжман његове политике, резултат су анализе која је показала да су стари облици српске политике, стари обрасци самообмањивања и деценијско садистичко препарирање грађана дубоко погрешни, неделотворни, исцрпљени и да, на дужу стазу, не дају никакав резултат. Та анализа, укрштена с његовом фанатичном амбицијом – да ништа ни у чему испод максимума за њега није прихватљиво, дају једноставну једначину – или ће он сломити инерцију, као основну силу вечито кружног кретања Србије, или ће инерција сломити њега. Волео бих да моје жеље и мој новац за опкладу – ко ће победити, инерција или Вучић, ставим у исту корпу. Још размишљам. Наиме, сви партнери и сарадници Вучића политику виде само као посао. Такви ће лако примити и неуспех или пораз. Вучић политику прима као судбинско, животно питање у којем је пораз већи од смрти. У таквом ставу је усамљен. Потпуно – тврди Тијанић.

Он додаје да не види проблем у обиму подршке Вучићу, јер “кад скупите, хтјели – не хтјели, три четвртине нације уз себе, онда то није филтриран узорак грађана. Има паметних, али и лудака, има школованих и неписмених, има сељака и варошана, има сецикеса и крупних криминалаца, има способних и трагично неупотребљивих, има поштених, али и пробисвијета, има добрих и свирепих, има тајкуна и младих без перспективе, таблоидних и образованих, естрадних и с Коларца, навијача и научника”.

- За све нас и за Вучића постоји само једно питање: у које сврхе ће употребити тако висок коефицијент моћи? Само се са таквим коефицијентом моћи Србија изводи из непостојеће равнотеже и усмерава ка сопственом добру. Ако га, међутим, савладају инерција, умор и дешперација, по дефиницији се прибегава дворском систему директног управљања мимо процедура и институција. То смо већ једном видели код човека с којим га упоређују. Срби, традиционално, више верују шницли него речима. Вучић мора да обезбеди три од пет мерених категорија: посао, правду, стабилност, раст и антикорупцијску дератизацију. Две категорије је мало, пет није могуће – завршава Тијанић.

РТС - 55 година плодоносног рада

На данашњи дан 1958. године, на београдском сајму почело је емитовање програма Телевизије Београд.

Телевизија Београд представила се тросатним програмом - од Дневника, спорта, филма, ТВ драме, интервјуа до забавног програма.

Прије осам година РТС је постао Медијски јавни сервис.

Настао је и Дигитални програм, на коме се емитује цјелодневни програм културе и умјетности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.