Табаковић: Санкције НИС-у закочиле снажнији привредни раст Србије крајем године

КОПАОНИК - Гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић, изјавила је на отварању 33. Копаоник бизнис форума да су екстерни притисци на енергетски сектор директно утицали на економску динамику земље. Према њеним ријечима, управо су санкције уведене Нафтној индустрији Србије (НИС) разлог што је крајем године изостало прижељкивано убрзање привредног раста.

Утицај санкција на енергетски сектор

„Санкције које су уведене нашој Нафтној индустрији Србије утицале су да крајем године изостане значајније убрзање раста. Сви знате колики је директни и индиректни утицај обустављања и неизвјесности у вези са НИС-ом и немојте да то потцјењујемо“, упозорила је Табаковићева.

Упркос овим изазовима, гувернерка наглашава да су кључни стубови развоја остали стабилни:

• Инвестиције: Високо учешће капиталних расхода државе (око 7% БДП-а).
• Потрошња: Очувана запосленост у приватном сектору.
• Стандард: Континуиран реални раст зарада и пензија.

Стране инвестиције и "Градови будућности"

Иако је прилив страних директних инвестиција био нешто нижи у односу на рекордну 2024. годину, он је остао диверсификован и усмјерен ка размјењивим секторима.

„Према извјештају ФДИ Интеллигенце 'Градови и региони будућности' из 2025. године, неколико градова Србије рангирано је међу најатрактивнијим дестинацијама за страна улагања“, истакла је гувернерка, одбацујући наводе да инфлација „поједе“ сваки раст плата.

Извоз: Аутомобилска индустрија и ИЦТ сектор у фокусу

Трговинска размјена биљежи позитивне трендове, а извоз робе у 2025. години повећан је за 8,7%. Главни покретачи овог раста су:

1. Прерађивачка индустрија (посебно гране повезане са аутомобилском индустријом).
2. ИКТ услуге, које су задржале двоцифрену стопу раста и чине чак 30% укупног извоза услуга.

Курс динара: Зашто вјештачка депрецијација није опција?

Поводом приједлога да се извоз подстакне слабљењем домаће валуте, Табаковићева је изнијела јасне податке који говоре у прилог стабилности курса.

„У периоду од 2017. до краја 2025. године, Народна банка Србије била је нето купац девиза у износу од 11,3 милијарде еура“, нагласила је она.

Овај податак указује на то да је централна банка заправо спречавала прекомјерно јачање динара, те би свако вјештачко обарање његове вриједности било контрапродуктивно за стабилност економије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.