Сутра 91 година од смрти краља Петра Ослободиоца

Београд - Комеморативна церемонија поводом 91 године од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца а биће одржана на Опленцу у Тополи.

Уз највише државне и војне почасти, крај владаревог саркофага, вијенце ће сутра положити представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Србије, затим Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења грађана опредијељених за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Краљ Петар Први био је један од најзначајнијих нововјековних српских владара, а у народу је остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако је касније прозван и Ујединитељ.

Најчешће се истиче да је његова владавина била обиљежена развојем парламентарне демократије, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.

Током Петрове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима под Аустроугарском и Србија је постала, како се говорило, Пијемонт Јужних Словена, идеал уставног уређења.

На престо је дошао након Мајског преврата и убиства краља Алекснадра Првог Обреновића и краљице Драге 1903. године.

Владавину Петра Првог обиљежили су Анексиона криза, такозвани Царски рат са Аустро-Угарском, као и Балкански и Први свјетских рат, из којих је Србија, након великих побједа и људских жртава, своју државност унијела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Краља Петра Првог, који је важио за скромног човјека, у народу су најчешће називали само Чика Пера.

Рођен је 11. јула 1844. године, као пето дијете кнеза Александра и кнегиње Персиде, а послије збацивања са трона његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, 1858. године, живио је и школовао се у Швајцарској и Француској, између осталог на војној школи Сен-Сир.

Бавио се и сликарством, па и превођењем, а често се истиче да је познати есеј Џона Стјуарта Мила “О слободи”, на српски језик превео управо краљ Петар Први.

Због испољене храбрости у Француско-пруском рату 1870 - 1871. године, одликован је највишим француским орденом Легија части, који је, што је ријеткост међу модерним владарима, заслужио на ратишту.

У босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. године устаничким одредом у Босанској крајини, гдје је четовао под псеудонимом легендарног хајдучког вође Петра Мркоњића.

Током Првог свјетског рата и трагичног повлачења 1915. године, краљ Петар Први Карађорђевић заједно са својом војском и народом прешао је преко планина до јадранске и јонске обале.

Био је краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. године, мада је, као регент од 1914. године стварни владар био престолонасљедник Александар.

Краљ Петар Први Карађорђевић, умро је, како се често истиче, на гвозденом војничком кревету, у складу са војничком традицијом Карђорђевића, а сахрањен је у његовој задужбини, цркви маузолеју, на Опленцу, чијој је изградњи посветио посљедње године живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.