Супружници из Пријепоља у осмој деценији раде као у цвијету младости

ПРИЈЕПОЉЕ - У селу Осоје, на око 900 метара надморске висине изнад Пријепоља, почела је берба малина.

Гојко и Невенка Вукашиновић овим послом баве се више од деценије, а иако су током године примијенили све неопходне агротехничке мјере, очекују да овогодишњи род буде мањи због посљедица прошлогодишње суше. 

На површини од 20 ари узгајају око 4.000 садница малина. Већину послова обављају сами, док у вријеме резидбе и бербе ангажују и сезонске раднике.

- Малине су веома захтевна култура. Када се подигне засад, мора стално да се прати, ђубри, окопава, коси и штити од болести. Током године има много посла и без примене свих агротехничких мера нема ни доброг рода - каже Вукашиновић, који се производњом малина бави од 2014. године.

Иако има 72 године и пензионер је, не размишља о одустајању од малинарства. Међутим, сматра да су произвођачи данас у све тежем положају због раста трошкова и неизвјесне откупне цијене.

Његова супруга Невенка каже да рад у малињаку није лак, али да се уз вољу и упорност све може постићи.

- Тешко јесте, али када радиш за себе, другачије је. Одмориш када се умориш, направиш паузу када не можеш више и наставиш даље. Посао није лак, али смо навикли - каже Невенка.

Вукашиновићи истичу да је из године у годину све теже пронаћи раднике за бербу.

- Најчешће долазе средњошколци и старији људи. Младих је све мање. Наш син је завршио Технички факултет у Новом Саду, тамо живи и ради, али када може, дође да помогне. Данас се млади углавном опредељују за друга занимања - каже Невенка.

Колико се берачи разликују по учинку најбоље показује свакодневни рад у малињаку. Док искусни радници могу да уберу и до 80 килограма малина дневно, просјек се креће између 60 и 65 килограма, док има и оних који током дана уберу свега двадесетак килограма.

Упркос свим изазовима Вукашиновићи остају вјерни малинарству. Надају се да ће откупна цијена током сезоне расти и приближити се прошлогодишњем нивоу, чиме би бар дјелимично били надокнађени мањи род и све већа улагања у производњу једног од најзначајнијих извозних производа Србије.

Наводњавање

Овогодишњи род, како каже Гојко Вукашиновић, обећава, али су посљедице прошлогодишње суше видљиве на самим биљкама.

- Родних грана има доста, али су остале кратке и слабије развијене. Прошлогодишња суша оставила је траг и на овогодишњем роду. Да је било више падавина, принос би сигурно био већи - објашњава Вукашиновић.

Додатни проблем представља и недостатак кише током овог љета. У брдским пределима попут Осоја без редовних падавина или система за наводњавање тешко је одржати засаде у пуној кондицији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.