Србија
Фото: Aгенције
БЕОГРАД - Студенти у блокади саопштили су да нису тражили ванредне парламентарне изборе као политички циљ, нити ради преузимања власти, већ искључиво као „средство принуде“, наводећи да ти избори „нису дестабилизација, већ покушај стабилизације друштва“.
„Само нова политичка већина ослобођена притисака и интереса који су довели до ове кризе, може створити услове у којима ће институције бити приморане да раде по закону, а студенски захтјеви, као захтјеви цијелог друштва, коначно бити испуњени. Распиši изборе“, навели су студенти на Инстаграму, уочи почетка прикупљања потписа за расписивање тих избора у недјељу, 28. децембра.
Додали су да су на почетку своје борбе поставили четири, а касније још два, „јасна, рационална и лако испуњива захтјева“, наводећи да се сви своде на једну суштину: поштовање закона без изузетака, јасну одговорност носилаца моћи и заштиту основних људских права.
„Они представљају минимум стандарда без којих ниједно друштво не може бити демократско: примјену закона, одговорност институција, заштиту људских права и достојанства, као и јавност рада органа власти. У свакој функционалној демократији овакви захтјеви сматрају се рутинским – документација се објављује, насиље се процесуира, мирни протести се уважавају, а образовање и здравство штите од политичке злоупотребе“, навели су студенти.
Према њиховим ријечима, масовни протести, мирни скупови, медијски притисак, буђење народа, апеловaње на државне институције, као и обраћање институцијама ван граница Србије, само су неки од начина на које су током годину дана студенти и грађани исказивали незадовољство тренутним стањем у држави и подршку студенским захтјевима.
„Показали су упорност, досљедност и истрајност кроз вишедневне блокаде, пјешачења кроз цијелу земљу, стрпљиво спровођење директне демократије и масовно организовање. Воља народа је више пута јасно исказана, али је остала игнорисана од стране надлежних“, сматрају студенти у блокади.
Послије скоро годину дана, како су навели, ниједан од захтјева није испуњен, што, према њиховим ријечима, јасно показује да проблем није у њиховој радикалности, већ у одсуству политичке воље, одговорности и независних институција.
Сматрају да „управо тај јаз између онога што је разумно и онога што је могуће у пракси“, открива „дубоку институционалну кризу“, због чега су 5. маја званично затражили расписивање ванредних парламентарних избора.
„Испуњење студенских захтјева јесте у надлежности институција судске и извршне власти. Иако би њихов рад морао бити независан, оне су заробљене у систему у ком режим контролише све: уценама, притисцима, полугама моћи и новцем. Зато је неопходна промјена система из коријена – кроз промјену органа власти“, пише у саопштењу.
Када институције, како су навели, систематски одбијају да поступају у складу са законом, а сви други облици притисака током годину дана не дају резултате, избори „остају једино средство да грађани мирним путем промијене однос моћи и омогуће функционисање система“.
„У ситуацији у којој су судство, тужилаштво, полиција и извршна власт лишени стварне самосталности, промјена састава парламента и власти постаје предуслов за било какву одговорност“, додали су студенти у блокади, пише Бета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
