Становници Србије живе пет година краће од грађана ЕУ

БЕОГРАД - Републички завод за статистику објавио је данас детаљне податке морталитета за Србију, за период од 2021. до 2023. године које су показале да је становништво Србије међу европским земљама с најкраћим животним вијеком.

Просјечни животни вијек у земљама ЕУ у 2022. години био је 80,6 година, а Србија заостаје за нешто више од пет година.

Када је ријеч о животном вијеку мушкараца, резултати су слични као у Мађарској, док животни вијек жена показује сличне трендове као у Бугарској.

Према подацима из детаљних таблица морталитета становништва Србије за период од 2021. до 2023. године, очекивани животни вијек износи 74,8 година за укупну популацију, што представља пораст од 0,3 године у односу на период од 2010. до 2011. године. Посматрано по сполу очекивано трајање живота износи 72,3 године за мушкарце и 77,5 година за жене.

У односу на период од 2010. до 2012. године, забиљежен је пораст од 0,3 године код мушкараца и 0,4 године код жена, при чему је задржана разлика у просјечном животном вијеку од 5,2 године у корист жена.

Према подацима којима располаже РЗС очекивано је да ће лица старости 65 година у просјеку живјети још 15,2 године.

Мушкарци у Србији старости 65 година у просјеку могу очекивати још 13,8 година живота, а очекивани животни вијек жена исте старости износи 16,4 године.

На нивоу области, најнижи очекивани животни вијек са 65 година забиљежен је у Сјевернобанатској области и износи 12,5 година за мушкарце и 15,4 године за жене.

Мушкарци у Златиборској области имају најдужи очекивани животни вијек са 65 година и износи 15 година, док је код жена најдужи животни вијек у Београдској области, гдје износи 17,2 године.

Београдски регион биљежи најбоље резултате очекиваног трајања животног вијека и он износи око 76 година, док је у Региону Војводине животни вијек најкраћи и износи око 74 године.

Посматрано на нивоу области, најдужи животни вијек новорођених је у Златиборској области и износи 76,5 година, док се најкраће живи у Сјевернобанатској области, у просјеку око 72,7 година.

"Ове таблице представљају најважнији демографски инструмент за анализу смртности становништва и користе се и за израду демографских показатеља, попут нето стопе репродукције, али и у области актуарства, епидемиологије и у другим областима", објављено је на сајту РЗС.

Периодика израде детаљних таблица је десетогодишња, и то након сваког пописа становништва.

Израда детаљних таблица морталитета заснива се на примјени Бекер-Цојнерове методе, а за ову намјену кориштени су резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и подаци статистике природног кретања становништва током 2021, 2022. и 2023. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.