Станковић: Несумњиво да су органи киднапованих транспортовани ваздушним путем

Станковић је навео да је чињеница да се, и у случају да нема хелиодрома у близини који би регистровао све летове, веома лако може провјерити да ли је у том периоду био појачан интензитет ваздушног саобраћаја.

Он је истакао да је пресађивање органа поступак који се мора обавити у року од неколико часова, што значи, да су органи превожени не много далеко од Албаније.

Станковић је за “Блиц” објаснио да пресађивању органа претходи веома сложено лабораторијско имунолошко испитивање да би било утврђено да ли ткиво органа који се пресађује одговара примаоцу.

Он је додао да су потребни и медицински, биолошки и други стручњаци, стерилни услови за сам подухват, као и опрема.

Станковић је рекао да то, да ли ће неко одговарати због “жуте куће”, зависи од тога колико су међународна заједница и државни органи Албаније заинтересовани да учествују и сарађују у истрази.

Он је нагласио да је обавеза међународне заједнице била да заштити српско становништво на Косову и Метохији, док је, како је рекао, “жута кућа” на територији Албаније, па се ниједно озбиљно истраживање не може спровести без њихове дозволе.

Станковић је рекао да те сарадње сада нема, али да УН и друге међународне институције могу резолуцијом/одлуком да приволе албанске власти да сарађују.

Према извјештају бившег извјестиоца Савјета Европе Дика Мартија из децембра 2002. године, организатори отимања људи и трговине људским органима били су актуелни предсједник самопроглашеног Косова Хашим Тачи и Дреничка група.

У истрази “Дон Кихот” који је тим поводом 2005. године покренуо Хашки трибунал пронађени су предмети који се користе при хирушким интервенцијама.

Бивши тужилац Хашког трибунала Карла Дел Понте је у својој књизи “Лов:Ја и ратни злочинци” изнијела податке да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и осталих неалбанаца транспортовано у Албанију, гдје су им вађени органи који су затим слати у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе.

Српско Тужилаштво за ратне злочине, такође, је спровело истрагу и дошло до сазнања да су захвати над жртвама извођени у домовима здравља или болницама које су током рата кориштене за лијечење припадника ОВК у Тирани, у мјесту Бурељ и у близини мјеста Тропоја.

Српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева, чији је један крај на Космету, а други у Албанији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.