Шта крије Водена пећина: Ариљски бисер природе мами посјетиоце

АРИЉЕ - Иако није надалеко позната као Тара и Увац, ријека Пањица која протиче кроз села у близини Ариља прави је туристички бисер.

Посјетиоци су је открили тек прије неколико година, када су се усљед пандемије многи упустили у истраживање скривених предјела у Србији.

Истражен само први дио

Добоко усјечен кањон Пањице, сматра се једним од најљепших у овом крају и представља право благо очуване, нетакнуте природе. Кроз овај предио води стаза дуга око километар, а све оне који се одлуче да је препјешаче на самом крају очекује награда, јединствена Водена пећина.

- Спелеолози су истражили њен први део, око неких 200 метара. За даља претраживања чекају се обучени рониоци, јер се претпоставља да се у пећини налази језеро. Ово је изузетно атрактиван локалитет, а сама стаза која води до Водене пећине прави је адреналниски доживљај. Преко реке су урађени дрвени мостови, постављене клупе, али смели авантуристи често Пањицу прегазе, ако водостај није нарочито висок. Ипак, свим посетиоцима саветујемо да не крећу у обилазак пећине без пратње планинара или спелеолога - кажу у Туристичком центру Ариље.

По свом геолошком типу Водена пећина је крашког поријекла. Вјерује се да је водена маса која куља из ње заправо понорница, настала од више извора који пониру негдје у зони Кукутнице.

Осим што је један од најзначајнијих спелеолошких објеката у ариљском крају, ова пећина има и огроман хидрогеолошки потенцијал.

- Пећина је извориште подземне воде велике издашности, а ретке кречњачке морфолошке појаве које се овде могу уочити чине ово место савршеним за "активни туризам". Непосредно испред пећине налази се и фасцинантан водопад који прави река Пањица, а висине је око осам метара. У летњим месецима количина воде је мања, али на пролеће и у јесен слика која се овде ствара заиста је фантастична - додају саговорници.

Траговима Јосифа Панчића

Овај заштићени кутак природе специфичан је и по свом богатом биодиверзитету. Шетајући овим кањоном током својих научних путовања по Србији, чувени српски ботаничар Јосиф Панчић пронашао је изузетно ријетку и заштићену биљну врсту звончић (Campanula secundiflora). Претпоставља се да на цијелом овом локалитету данас има свега стотинак примерака ове ендемске биљке, што кањону Пањице даје додатну научну и еколошку вриједност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.