Шта и како купују становници Србије

БЕОГРAД - За куповину намјештаја породице у Србији током 2006. године просјечно су потрошиле 21 хиљаду динара, што је за четири хиљаде више него претходне године, јавио је Б92.

Ипак, економисти упозоравају да се ради само о привиду да се живи боље и да је куповна моћ грађана порасла. И даље највише новца из кућног буџета одваја се за основне егзистенцијалне потребе - за храну и плаћање комуналија. Према статистичким подацима, прошле године највећи дио кућног буџета сваког мјесеца издвајан је за храну - 39 одсто, односно 13 хиљада динара. За куповину намјештаја трошило се 4,9 одсто, што је 1.677 динара. Од куповине намјештаја једино је мање потрошено за рекреацију и културу, свега 1.081 динар мјесечно. Ипак, то је више него 2000. године када је за храну издвајано 37 одсто кућног буџета, а за куповину намјештаја 4,3 одсто. Тај пораст, како рекли су продавци намјештаја, примјетан је и у пракси. Све више се купује канцеларијски намјештај, а од опреме за кућу гарнитуре, столови и столице. Стручњаци су оцијенили да грађани не купују више намјештај због тога што су им веће плате, јер са просјечном зарадом од 250 евра ријетко ко може себи да приушти, на примјер, гарнитуру за сједење која кошта двоструко више. Када је ријеч о техници, у посљедњих пет година трећина домаћинстава купила је нови телевизор. Од бијеле технике, најчешће се купују веш-машине и фрижидери, док је тек свако десето домаћинство стари шпорет замијенило новим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.