Српска економија се опоравила много брже од очекиваног

Срна
Foto: Aгенције

БЕОГРАД - Српска економија се опоравила много брже него што је то било очекивано, закључак је то Мисије међународног монетарног фонда (ММФ) је, послије завршене прве ревизије новог савјетодавног аранжмана Инструмент за координацију политика.

То је рекао министар финансија Синиша Мали након завршног састанка у Београду делегације Србије и мисије ММФ-а, те напоменуо да је ММФ за ову годину пројектовао раст БДП-а од 6,5 одсто, док њихове пројекције раста за наредну годину износе 4,5 одсто. Мали је истакао да ће се буџет за 2022. годину наћи на сједници Владе Србије 3. новембра, а крајем истог мјесеца на сједници парламента Србије, саопштено је из Министарства финансија Србије.

"Буџет за 2022. годину подразумева повећање плата и пензија, као и минималне цене рада, али и рекордна издвајања за капиталне инвестиције. Настављамо са високим издвајањима за инвестиције које даље подижу раст БДП-а и утичу на квалитет живота наших грађана", рекао је Мали. Истовремено, из Народне банке Србије је саопштено да је мисија ММФ оцијенила да се привреда Србије одлично носи са изазовима које је наметнула пандемија ковид 19, те да је у току снажан економски опоравак, који је омогућен правовременим и обимним мјерама монетарне и фискалне политике.

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић оцијенила је да је Србија међу ријетким земљама које су преткризни ниво бруто домаћег производа достигле већ почетком ове године, при чему бржи од очекиваног раст економске активности указује на то да би реални привредни раст ове године могао да премаши 6,5 одсто. Мисија ММФ оцијенила је да се очекује да ће се инфлација, као и у другим земљама, током 2022. године, вратити у циљани коридор, те констатовала да је базна инфлација у Србији релативно стабилна, што указује да су инфлаторни притисци привременог карактера.

Мисија ММФ оцијенила је да се очекује да ће се инфлација, као и у другим земљама, током 2022. године, вратити у циљани коридор, те констатовала да је базна инфлација у Србији релативно стабилна, што указује да су инфлаторни притисци привременог карактера. Пројектовано је и даље смањење дефицита текућег рачуна на око четири одсто БДП ове године, уз задржавање његове потпуне покривености нето приливом страних директних инвестиција. Оцијењено је и да је банкарски сектор остао стабилан, добро капитализован и ликвидан, као и да је курс динара остао стабилан, као и да Србија наставља са структурним реформама.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана