Сретење у Орашцу – Ђуро Мацут и Сaво Минић предводиће свечаност

БЕОГРАД – Државна свечаност поводом обиљежавања Дана државности Србије биће одржана сутра код споменика војводи Карађорђу у Орашцу, гдје је прије 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак, а предводиће је премијер Ђуро Мацут и предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

Дан државности биће обиљежен и у Крагујевцу, престоници кнеза Милоша Обреновића у вријеме када је 1835. године усвојен Сретењски устав, свечаном академијом у здању Старе скупштине у том граду, а присуствоваће јој и Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић.

У Србији и Републици Српској се 15. фебруара обиљежава Сретење – Дан државности, а слави се у знак сјећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме је започела обнова српске државности, као и у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године донесен први устав Кнежевине Србије.

Поводом обиљежавања Дана државности Републике Србије, припадници Гарде Војске Србије извели су почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану у Београду, са 10 плотуна из шест артиљеријских оружја.

Уочи Сретења отворена је изложба „Српско законодавство од Савиног Законоправила до Сретењског устава – говори и инспирација“ у Галеријском простору Народне библиотеке Србије у Београду.

Обиљежавање Дана државности Србије одржано је и у Вишеград у манастиру Добрун, гдје је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су вијенци и цвијеће на споменик војводи Карађорђу.

Вијенци и цвијеће положени су и на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Градском тргу у Вишеграду, а биће одржана и академија у Андрићграду.

У оквиру обиљежавања Сретења, у Бањалуци је у петак отворен објекат за онкологију и хематологију са палијативном његом Универзитетског клиничког центра Републике Српске и одржана је свечана академија у присуству високих званичника Српске и Србије.

Заједничко обиљежавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.

И у Црној Гори је уочи Сретења одржан сабор јединства и народне свијести под називом „Други Сретењски сусрети српских организација из Црне Горе, региона и дијаспоре“.

На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дијела Шумадије, а дјелом и из других дијелова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића за војводу.

Први, краткотрајни устав Кнежевине Србије донесен је на Сретење 1835. године, а уставописцу Димитрију Давидовићу узори су били одговарајући правни споменици Француске, односно Белгије.

Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана, а околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству јер већина земаља тадашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.

Ове године, због обиљежавања Дана државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна три дана, с обзиром да Сретење пада у недјељу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.