Србија вечерас: Шетњама против блокада

БЕОГРАД - У стотину мјеста широм Србије, за вечерас од 18:30, најављена су окупљања грађана који се противе блокадама. Како је најављено, са скупова ће бити поручено да блокаде ометају свакодневно функционисање, као и да грађани желе „нормалан живот, да се слободно крећу, уче и раде.“

Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС), који је организатор вечерашњих окупљања, позива грађане да се окупе у својим мјестима и учествују "у мирним шетњама против блокада." Сва окупљања су, како наводи Центар, пријављена.

Алекса Грубешић из Центра за друштвену стабилност изјавио је за Танјуг да је циљ те организације да се пошаље лијепа и мирна слика људи који желе нормалан живот у Србији.

"Да имамо све супротно од онога што смо видјели претходних мјесец дана, гдје смо заиста видјели и неке абнормалне сцене насиља, нападе на просторије, вандализам, грађанске сукобе с полицијом", рекао је Грубешић за Танјуг.

Грађане позива да изађу на улицу "са нормалним захтјевима, како би се сви вратили мирном животу".

"Да дјеца иду нормално у школу, да студенти иду на факултете и, што је најважније, да имамо стабилност у држави, што је негдје и наш циљ као организације, оно што увијек подстичемо и промовишемо у јавности", наводи Грубешић.

С друге стране, социолог Ђокица Јовановић каже за Инсајдер да је циљ скупова против блокада – обесмишљавање скупова на којима се организују блокаде. Подсјетимо, према процијенама полиције, на првим окупљањима против блокада, 20. и 23. августа, било је укупно око 33.000 људи, односно око 70.000 људи.

"Знате, лако се манипулише тиме шта је масовно. Када људима кажете ’радите’ и када им кажете, рецимо, овдје је 100.000 људи, а овдје је 15.000 људи, то је њима више–мање слично. Ту се ради о перцепцији великих бројева. Тако да је онда игра великим бројевима увијек могућа и она се итекaко користи. Тако да ту (на скуповима против блокада – прим. аутора) масовности наравно нема никакве, о томе се не може говорити, али се она може представити као таква. Не само медијски већ, оно што има много више од утицаја од медија, то је halo ефекат, од уста до уста. Мислим да се на то рачуна јер, у оквирима једне традиционалистичке културе, ипак се више вјерује ономе што ми кажу комшија и пријатељ, њиховим утисцима. То је начин ширења гласина. Ја мислим да се на то иде“, оцијeњује социолог Ђокица Јовановић.

Када је ријеч о порукама на транспарентима које се појављују на скуповима против блокада – а које су веома сличне порукама на транспарентима на блокадама, Јовановић каже да се ту ради о збуњивању порукама.

"То обичан човјек није ни у прилици, нити може, коначно и не умe, јер није школован да умe да разликује шта јесте оригинал, шта јесте фалсификат. То је то исто, односно обеснаживaње магле, па ће можда неко рећи ’па ево, и ови се исто тако боре за исту ствар.’ Тако да је то, у ствари, дјеловање на обичног човјека“, наводи социолог Ђокица Јовановић.

Подсјетимо, на окупљањима грађана против блокада 20. и 23. августа у многим мјестима – од Суботице, преко Крушевца и Бора, до Косовске Митровице – на транспарентима је писало и: "Не дамо Србију", "Хоћу мој живот назад", "Хоћу да учим", "Хоћу да се крећем слободно", "Хоћу нормалан живот“…

Иначе, на званичној интернет страници ЦЗДС-а – који је организатор вечерашњих окупљања – пише да се за више од двије деценије постојања, поред осталог, Центар залаже за поспјешивање толеранције у јавном дијалогу и предлаже рјешења помоћу којих би било унапријеђено грађанско друштво, „на патриотским основама.“ Међу 20 аутора ЦЗДС-а, који су наведени на њиховој интернет страници, половина је ангажована у покрајинским и републичким органима – међу њима је и републички министар за европске интеграције Немања Старовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.