Србија: Ускоро укидање ограничења цијена за поједине намирнице

"Водићемо рачуна да излазимо из тога, које намирнице да укључимо које да оставимо, и не могу у овом тренутку да кажем до кад ће трајати, али ускоро ћемо кренути са скидањем ограничења за неке намирнице", рекао је Кандић у дебати "Тржиште хране у Србији - од вишкова до несташица", која је дио пројекта "Економски разговори" Фондације Фридрих Еберт.

Уредба о ограничењу висине цијена основних животних намирница важи до 30. септембра.

Он је додао да је у тренутку стављања ограничења то био најбољи механизам како би се заштитили потрошачи, с обзиром на повећање цијена инпута за произвођаче, а затим и цијена за трговце.

Кандић истиче да је неопходно указати на то да оваква одлука, иако се наводи да је угрозила саме трговце не значи да они раде са губитком, већ да су им приходи смањени и да никако не би било у реду да се терет комплетне кризе свали на потрошача.

"Није праведно да се терет кризе свали само на терет потрошача, људи би нам рекли да нисмо нормални колико је инфлаторни удар. И даље сматрамо да је ова мера нужна и неопходна, уз све уважавање трговаца и произвођача", рекао је Кандић.

Секретар удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарко Малиновић каже да су трговци били искључени из дијалога када се доносила одлука о ограничењу цијена, да су они ти који ћуте и раде без обзира на то шта се дешава, али да "није фер" свалити терет кризе на трговце.

Додаје да они наилазе на бројне проблеме и да је неопходно да држава ради више на стратегијама када је у питању микроекономија односно ланци снабдјевања, а то укључује и произвођаче.

"Биланси за пост - ковид годину говоре да су резултати трговаца далеко лошији него резултати произвођача. Морамо да уредимо комплетан ланац снабдјевања, стратешки шта може где да се производи у држави, а да држава то субвенционише", каже Малиновић.

Објашњава да је потребно детаљно и стратешки рећи - где шта треба да се сади, предвидети исходе и налгашава да не може "сељак да нагађа" шта има смисла да се сади.

Држава, каже Малиновић, треба да препозна којим мјерама може да ојача ланац снабдјевања, јер терет кризе носе сви једнако.

Агроекономски аналитичар и некадашњи директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин сматра да је уредба морала да буде донешена, али да је упитно да ли је неопходно да траје толико дуго.

Коментаришући недавне несташице шећера и мљека, Кандић је казао да је неопходно истаћи да до несташице није дошло већ до смањене количине и да за то постоје многи разлози.

"Ограничењем цене паковања шећера од килограм, цене већих паковања су расле, па су онда они који би, иначе, куповали веће количине, куповали шећер од килограм, и то је створило мањак, што се млека тиче постоје структурни проблеми у пољопривреди, али радимо на томе и млека ће бити", рекао је Кандић.

Галетин је додао да, такође, сматра да не постоји бојазан од несташице ни основних животних намирница, као ни сировина, али да је могуће да ће бити мање количине за извоз.

Истиче да су ове године подбацили кукуруз и соја, да је суша њих највише погодила, али да то не значи да је неће бити довољно за наше потребе.

"Кукуруз ће подбацити као и соја, због суше, али очекујемо око 4,5 милиона тона, а то ће задовољити домаће потребе", каже Галетин.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.