Србија тужи Хрватску за геноцид

БЕОГРAД - Србија је јуче Међународном суду правде у Хагу поднијела тужбу против Хрватске за геноцид над Србима током рата од 1991. до 1995. године, потврдили су извори Б92.

Тужбу у Хагу предао је правни заступник Србије Саша Обрадовић. У документу који је предат Међународном суду правде нашли су се подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја".
Суду су предочени и подаци о жртвама и то не само оним које су страдале у сукобима до 1995. године, него и онима који су страдали послије ратних окршаја или у покушајима да се врате из избјеглиштва.

Некадашњи амбасадор Србије у Хрватској, сада предсједник Форума за међународне односе Милан Симурдић каже да ће тужба Србије имати утицај на међусобне односе двије земље.

- Хрватска је пропустила прилику да одустане од своје тужбе, да потражи вансудски договор за решење тог питања, које свакако спада у једно од најтежих отворених питања у односима између две државе - навео је Симурдић.

- Утицај на односе у овом моменту може се само прогнозирати. Бојим се да ће атмосфера бити додатно нарушена, иначе су наши односи на лошој путањи од хрватског признања Косова, а са друге стране, биће веома тешко повратити политички дијалог у нормалу и радити на решавању још низа других отворених питања, што је свакако у интересу Србије, а ја се надам – и Хрватске - казао је он.

Тужба против Хрватске садржи и историјски пресјек српско-хрватских односа, са нагласком на догађаје из Другог свјетског рата. У том контексту биће поменуто и масовно страдање Срба у усташком логору Јасеновац.

Симурдић каже да не би било добро да се подношење тужби одрази на положај Срба у Хрватској.

- Оно што би свакако било лоше је да Срби у Хрватској који су били са једне стране жртва једне веома тешке ситуације и политике тадашњег хрватског руководства, а искрено говорећи и једне потпуно погрешне политике Београда, имају додатне тешкоће у моменту када покушавају да се рекуперирају, да се врате као политички субјект на хрватску сцену и да реше део својих наслеђених проблема - рекао је Симурдић.

Подсјетимо, Хрватска је непосредно послије бомбардовања Југославије 1999. године, Међународном суду правде поднијела тужбу у којој тражи да Србија буде проглашена кривом за кршење Конвенције о геноциду, као и да суд наложи Београду да казни све починиоце злочина, да Хрватској врати културна добра и плати ратну одштету у износу који би утврдио суд.

Шеф Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да ће Међународни суд правде у Хагу прихватити контратужбу Србије против Хрватске за геноцид почињен над Србима у тој држави од 1991. до 1995. године и процјењује да ће, у том случају, главни претрес почети за годину и по до двије.

- Међународни суд правде у Хагу треба прво да утврди основни тужбени захтјев да је Хрватска починила геноцид над Србима из Хрватске, а затим и друге тужбене захтјеве који се односе на кажњавање починилаца ратних злочина, објављивање свих података о несталим Србима у Хрватској, те накнаду материјалне штете појединцима и држави Србији - рекао је Штрбац Срни.

Расправа најраније за двије године

Усмена расправа поводом контратужбе Србије против Хрватске за геноцид најраније би могла да почне за двије године, рекао је професор међународног права Радослав Стојановић.

Стојановић, који је био главни правни заступник српске стране у тужби Босне и Херцеговине против Србије за геноцид, навео је да двије стране могу договорити поравнање у сваком тренутку, чак и на почетку расправе.

Стојановић је рекао да по подношењу контратужбе против Хрватске суд мора да проучи аргументе обје стране, како би у договору са њима могао да закаже усмену расправу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.