Како Србија може одговорити на турске дронове у приштинским рукама

Недавне информације о испоруци турских дронова-камиказа такозваним „Безбједносним снагама Косова“ отвориле су питање како ће Србија реаговати на нову фазу милитаризације јужне покрајине.

Док Приштина представља овај потез као „модернизацију одбране“, Београд га види као директно нарушавање равнотеже снага и угрожавање мира на Балкану, пише у анализи ТВ Фронт. 

Дипломатски фронт: оштар протест и међународни притисак

Први корак који се очекује јесте оштра дипломатска реакција. Србија може упутити протестне ноте Турској, али и институцијама Европске уније, Уједињеним нацијама и НАТО-у, са захтјевом да се ова испорука испита у контексту Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, којом је јасно дефинисано да је једина легитимна оружана сила на Косову и Метохији – КФОР.

Поред тога, Београд би могао иницирати сазивање хитне сједнице Савјета безбједности УН и тражити реакцију међународних партнера који су до сада подржавали војну неутралност простора под мандатом КФОР-а. У дипломатском смислу, ово би било и снажно средство притиска на Анкару, која у посљедње вријеме води офанзивну политику продаје беспилотних система широм свијета.

Правни инструменти: позивање на међународно право

Други ниво одговора могао би бити правни. Србија има основ да пред међународним институцијама покрене поступке против илегалне испоруке оружја структурама које нису признате као држава-чланица УН.

Позивањем на Резолуцију 1244 и на обавезе које је НАТО преузео послије Кумановског споразума, Београд би могао захтјевати да се надзор над ваздушним простором Косова и Метохије пооштри, а употреба дронова ограничи искључиво на активности под контролом КФОР-а.

Војно-техничке мјере: појачање противдрон заштите

Иако Србија нема интерес да улази у ескалацију, унутар система одбране већ постоје капацитети који могу дати одговор на појаву дронова-камиказа.

Ријеч је о комбинацији средстава електронског ратовања, ометача навигационих сигнала, као и савремених система кратког домета који могу дјеловати на нисколетеће циљеве.

Министарство одбране би могло убрзати развој домаћих система за противдрон заштиту, који су већ тестирани у оквиру војних вјежби и на полигону „Пештер“.

Поред техничких мјера, могуће су и показне војне вјежбе у административној зони, као јасна порука да Србија пажљиво прати сваки покрет и има капацитет да заштити свој ваздушни простор.

Сарадња са КФОР-ом и међународним партнерима

Званични Београд може инсистирати да КФОР, као једина легитимна оружана структура на територији Косова и Метохије, појача надзор и извјештавање о активностима које подразумијевају употребу дронова.

То би уједно био и тест односа НАТО-а према својим обавезама из 1999. године.

Уколико би се показало да КФОР није у стању да контролише ваздушни простор, Србија би могла захтјевати ревизију овлашћења и додатне безбједносне гаранције за српску заједницу.

Подршка Србима на Косову

Паралелно са политичким и безбједносним мјерама, Србија ће вјероватно појачати подршку локалним српским заједницама – кроз бољу координацију, информисање и цивилну заштиту.

Увођење система за рано упозоравање и анти-дрон заштиту у околини српских насеља могло би бити од кључног значаја за очување безбједности цивила.

Пажљив баланс између реакције и ескалације

Србија се налази у осјетљивој позицији – сваки прекомјерни одговор могао би бити искоришћен као изговор за нове притиске или за етикетирање као дестабилизатор региона.

Зато ће највјероватније преовладати стратегија „контролисаног одговора“: комбинација дипломатског притиска, правних мјера и тихог војно-техничког јачања.

Најважније питање, међутим, остаје исто – да ли међународна заједница има снаге да заустави процес милитаризације тзв. Косова прије него што дронови-камиказе постану инструмент нове кризе на Балкану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.