Фото: Aгенције
| Понос кинеске авио-индустрије
БЕОГРАД - Према подацима Међународног института за истраживање мира (СИПРИ) из Стокхолма, Србија је од 2020. до 2024. године највише оружја увезла из Кине (57 одсто), Русије (20 одсто) и Француске (7,4 одсто). Како преноси Радио Слободна Европа, позивајући се на царинске податке у које су имали увид, у посљедње двије године српска намјенска индустрија увезла је из Кине робу вриједну 240 милиона евра.
-Кина изгледа као водећи извозник наоружања, односно водећа земља из које Србија увози наоружање - рекла је истраживач СИПРИ-ја Катарина Ђокић.
Додала је да је слика увоза наоружања у Србију „комплексна”, пошто постоји тенденција набавке са различитих страна – будући да Србија не жели да буде чланица НАТО-а, за разлику од других земаља региона које су због чланства у том савезу обавезне да купују искључиво „одобрено” оружје, углавном америчко.
-Тако да ће у наредним годинама, уколико буде испоручено оно што је потврђено или наручено, Француска, а вјероватно и Израел, преузети водећу улогу испред Кине - каже Ђокић.
Иако је кандидат за чланство у Европској унији и декларисана као војно неутрална, Србија посљедњих година „челично пријатељство” са Кином јача и кроз војну сарадњу, примјећује Радио Слободна Европа (РСЕ).
Србија је прва европска земља која је набавила кинеске дронове ЦХ-92 и ЦХ-95, као и ПВО системе ФК-3 и ХЉ-17. Како тврди РСЕ, позивајући се на податке СИПРИ-ја, Србија је 2019. године наручила шест беспилотних летјелица ЦХ-92, као и 50 ракета кинеске производње (ФТ-8).

ЦХ-92 користи се за прикупљање обавјештајних података, надзор и прецизне ударе по циљевима на земљи. То наоружање испоручено је 2020. године. Исте године, према процјени СИПРИ-ја, наручена су три ПВО система ХЉ-22 са 300 ракета, који су испоручени током 2022. и 2023. године.
Систем, чија је извозна варијанта позната као ФК-3, има средњи домет од 100 километара, а представљен је у априлу 2022. године на војном аеродрому Батајница, у близини Београда.
Током 2022. године набављено је и десет кинеских извиђачко-борбених беспилотних летјелица ЦХ-95, које су испоручене те и наредне, 2023. године. Та летјелица представљена је јавности током приказа нове опреме Војске Србије у априлу 2023.
Затим су, према подацима СИПРИ-ја, током 2023. године купљена четири ПВО система ХЉ-17А са 100 одговарајућих ракета, који су испоручени наредне године.
Тај ПВО систем уведен је у наоружање Војске Србије 2024. године, а у септембру исте године представљен је на приказу војних способности Војске Србије „Застава 2024”. Није јавно саопштено колико је Србија платила кинеско наоружање.
На питање зашто кинески дронови и ПВО системи, Ђокић каже да, када је ријеч о противваздушној одбрани, „вјероватно има утицаја то што се они базирају на совјетским и руским ПВО системима, па постоји логистички комфор – лакше је обучити се за њих и интегрисати их”.
Повољна цијена такође игра значајну улогу. Иако Брисел и Вашингтон са неодобравањем гледају на куповину кинеског оружја и сарадњу са Пекингом, предсједник Александар Вучић поручио је да је куповина наоружања из Кине „легитимна, потпуно регуларна и транспарентна”.
У међувремену, руски Телеграм канали наводе да Србија разматра и куповину кинеских вишенамјенских ловаца Ј-10ЦЕ.
Уколико до тога дође, српско ваздухопловство имаће на располагању три типа ловачких авиона: модернизоване МиГ-29, француске „рафале” и кинеске Ј-10.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.