Србија прелази на нуклеарни погон

БЕОГРАД – Србија би у наредним годинама могла озбиљно да се окрене нуклеарној енергији након што је директор руске корпорације "Росатом" Алексеј Лихачов најавио могућност укључивања српских фирми у међународне пројекте и сваку врсту сарадње у мирнодопске сврхе. Он је предложио изградњу нуклеарне електране у Србији капацитета два гигавата, што би значајно ојачало енергетску самосталност и обезбједило стабилно снабдијевање електричном енергијом деценијама.

• Србија пред одлуком о уласку у нуклеарну еру
• Нуклеарка од два гигавата – четвртина садашњих капацитета
• Након укидања мораторијума – Србија на „нултој тачки“
• Југословенски нуклеарни програм – од визије до Кршког
• Чернобиљ зауставио развој, мораторијум укинут 2024.

Тренутно Србија има укупну инсталисану снагу електрана од око 8.987 мегавата, при чему већину чине термоелектране на угаљ и хидроелектране, док обновљиви извори и мањи капацитети доприносе остатку производње. Према плану, у 2024. години Србија ће произвести око 40.585 гигават-часова електричне енергије, што показује да садашњи капацитети једва задовољавају растућу потражњу и често захтјевају увоз струје, па и из Републике Српске. Један нуклеарни блок од два гигавата могао би покрити приближно четвртину укупне садашње инсталисане снаге и смањити зависност од увоза и фосилних горива.

Понуда „Росатома“: од великих реактора до малих постројења

Лихачов је нагласио да "Росатом" нуди различите типове постројења – од великих ВВЕР реактора који се граде у 30 пројеката широм свијета, преко средњих блокова од 600–800 мегавата, до малих и плутајућих електрана. Поред тога, Русија нуди комплетан развојни пакет који укључује обуку стручњака, савјете о инфраструктури, сарадњу у нуклеарним наукама и медицини, као и рециклажу горива у складу с принципима циркуларне економије.

Србија је кренула озбиљно да разматра ову могућност након укидања мораторијума крајем 2024. године. Директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић истакао је да Србија тренутно стоји на такозваној нултој референтној тачки и да је избор партнера истовремено спољнополитичко, економско, техничко-научно и технолошко питање. Према његовим ријечима, евентуална сарадња са партнерима попут "Росатома" важна је за размјену експертизе, трансфер технологије, обуку кадрова и савјетодавну улогу у избору кадрова и формирању правно-регулаторног оквира.

Избор партнера као стратешко и спољнополитичко питање

Према првим процјенама, вријеме изградње нуклеарног блока процјењује се на осам до 12 година. Лихачов је предложио да Србија прво учествује у пројектима у Мађарској или другим земљама како би српске компаније стекле искуство и лиценце. Према његовим ријечима, изградња нуклеарке имала би дугорочне економске користи, јер сваки уложени динар генерише вишефинансијских ефеката током животног циклуса постројења.

Проф. др Миодраг Месаровић, који је својевремено био дио тима за избор локације нуклеарне електране "Кршко", истиче за "Глас Српске" да изградња ове електране није нимало једноставна, те се ради о комплексном и захтјевном послу који изискује много припрема. Подсјетио је да је бивша Југославија систематски слала младе инжењере у СССР, али и западне земље како би стекли знање и практично искуство у нуклеарним наукама и управљању реакторима. По повратку, они су радили на развоју института и факултета, формирајући основу домаћих кадрова.
Како каже, југословенска власт је са школовањем кадрова почела већ 1955. године, а шездесетих година започело се са трагањем потенцијалних локација. Нуклеарна електрана "Кршко" у Словенији изграђена је и пуштена у рад тек 1983, што значи да је тада требало чак 28 година да се од идеје дође до коначног циља. Наредна је требало да буде "Превлака" уз ријеку Саву, низводно од Загреба, а још двије су биле планиране на обалама Дунава код Београда и Новог Сада. Титов план, наводи овај стручњак, био је да оне буду изграђене најкасније до 2000. годоне, а за другу је чак био расписан тендер и разматрало се о избору технологије. У читав тај процес била су укључена и домаћа предузећа – "Енергоинвест" из Сарајева производио је опрему за реакторе, "Раде Кончар" генераторе, а "Југотурбина" турбине. Катастрофа у Чернобиљу довела је до закона о забрани градње нуклеарних објеката, а која је у Србији скинута крајем 2024.

Што се тиче будућег партнера у новом стратешком пројекту, Месаровић сматра да би избор руске компаније "Росатом" несумњиво био најбољи, јер се ради о глобалном лидеру у нуклеарној енергији. Оно што, према његовим ријечима, издваја ову руску компанију од конкуренције јесте да испоручују опрему, обезбјеђују гориво, али и управљају нуклеарним отпадом, превозећи га и складиштећи у Русији. Такве уговоре "Росатом" већ има са Мађарском, Египтом, али и Турском, гдје је планирана изградња чак четири нуклеарне електране.

Утицај на Српску

Изградња нуклеарне електране у Србији могла би, према ријечима проф. др Миодрага Месаровића, имати и значајан регионални утицај, а поготово у случају Републике Српске. Како је појаснио, стабилна и чиста производња електричне енергије у Србији могла би смањити енергетску зависност региона, омогућити снабдијевање електричном енергијом у евентуалним кризним временима, али и пружити прилику за технолошку и експертску сарадњу у области енергетике. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.