Србија добила реконструисану владу

Београд - Скупштина Србије синић је, послије вишедневне расправе, изабрала нову, реконструисану Владу. Министри, за које је гласало 134 посланика, положили су заклетву.

За Владу је гласало 134 посланика, 65 њих је било против, а 51 уздржан.

Како је рекао предсједник Скупштине, није било посланика који нису жељели да гласају.

Предсједник Скупштине је прозивао посланике и говорио ко је како гласао. Посланичка група СПО-ДХСС, као и посланик Богате Србије Захарије Трнавчевић и самостални посланик Сања Јефтић Бранковић, која је изабрана на листи ЛДП, гласали су за реконструисану Владу Србије, уз посланике владајуће коалиције.

Министри су положили заклетву, након чега је услиједило потписивање и интонирање химне.

“Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашшћу обавезујем да ћу пошштовати Устав и закон, да ћу дужжност члана владе вршшити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије”, текст је заклетве.

Сједници није присуствовао доскорашњи министар Млађан Динкић.

“Највећи број предложених кандидата нису страначке личности, до сада се нису бавили политиком и убеђен сам да ће учинити све што знају, могу и желе да резултати буду бољи него у претходном периоду“, рекао је након сједнице премијер Дачић и додао да нову Владу прва сједница чека већ данас.

Гласању је претходила тродневна оштра расправа. Влада Србије сада има 18 министарстава, једно више него претходна јер је ресор привреде и финансија раздвојен. Такође, за разлику од претходне у реконструисаној влади је један више министар без портфеља, тако да сада Влада Србије има укупно 22 члана.

Премијер ивица Дачић је у експозео навео да су нови задаци реконструисане владе да се Србија убрза и да се промени, а не да буде талац међустраначких сукоба и политичких подела.

Нови чланови Владе Србије

Небојша Родић (СНС), министар одбране

Рођен је 1953. у Шапцу. На мјесто министра долази са мјеста директора БИА. Политичка биографија Небојше Родића се није много допуњавала у претходној деценији. У вријеме избора 1997. био је секретар Републичке изборне комисије, али се након велике афере крађе избора повукао с функције.

Након тога био је замјеник секретара Скупштине, као и амбасадор. Био је генерални секретар у Предсједништву Србије након избора Томислава Николића.

Лазар Крстић (нестраначка личност), министар финансија

Рођен је у Нишу прије 29 година гдје је тавршио основну и средњу пколу. Дипломац Јејла, запослен у консултантској кући Мекинзи. Већ од прве године студија издвојио се као један од најбољих академаца, у трећој години проглашен најперспективнијим, а 2007. је и дипломирао у области математике, етике, политике и економије.

На Јејлу је био један од оснивача Друштва европских студената, а примљен је и у братство “Делта Капа Епсилон”, чији су чланови били и амерички предсједници - син и отац Џорџ Буш. Осим њих, ту су се школовали и Џералд Форд и Бил Клинтон. Крстић је такође и члан српске “Менсе”, која окупља људе натпросјечне интелигенције. Добитник је и једног од првих 200 нових пасоша, који су припали само заслужнима.

Саша Радуловић (нестраначка личност), министар привреде

Економски је консултант, завршио је Електротехнички факултет у Београду, смјер аутоматика и електроника. Отишао је из Србије осамдесетих година, након чега је живео и радио у Њемачкој, Канади и САД.

Како наводи на свом блогу на Б92, био је активан учесник бума Силицијумске долине. Вратио се у Србију 2005. године, гдје је имао фирму и био стечајни управник неколико предузећа. На блогу Б92 писао је чланке о послу стечајног управника, наводећи да се од 2007. године бави патологијом привреде Србије, кроз коју се виде узроци пропасти и системско уништавање, привредни криминал, енормно богаћење појединаца и непостојање система.

Драган Гламочић (нестраначка личност), министар пољопривреде

Рођен је 1968. у Футогу. Продекан је на Пољопривредном факултету у Новом Саду и стручњак је за сточарство. Ужа научна област му је исхрана животиња. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду 1992, а на истом факултету је и магистрирао (1995. године) и докторирао (1999. године).

Аутор је програмских система “Сесаме” (за одређивање новчане вриједности хранива) и “Мултимикс” (за оптимизацију оброка, смеша и премикса). Члан је Америчког удружења за науку у мљекарству, Друштва зоотехничара Војводине и сарадник Националног истраживачког савјета САД.

На Пољопривредном факултету ради од 1996. године, када је изабран за асистента приправника. Доцент постаје 1999, ванредни професор 2004, а редовни професор 2009.

Александар Антић (СПС), министар саобраћаја

Рођен је 1969. године у Београду. По занимању је дипломирани економиста. Као члан Социјалистичке партије Србије, био је одборник у СО Звездара у два мандата (1992-1996). Три пута је биран за одборника СПС у Скупштини града Београда, а од 2004. до 2008. године, обављао је и фунцију предсједника Одборничке групе СПС.

Предсједнике је Градске организације СПС Београда и члан је Предсједништва СПС. На парламентарним изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

За предсједника Скупштине града Београда први пут је изабран 16. децембра 2008. године, а ову функцију је обављао све до редовних избора за органе самоуправе у Београду, 6. маја 2012. године. Поново је изабран за предсједника Скупштине града Београда, 12. јуна 2012. одине, на конститутивној сједници новог сазива градског парламента.

Игор Мировић (СНС), министар регионалног развоја и локалне самоуправе

Рођен је у Крушевац. Основну и средњу школу и Економски факултет завршио је у Новом Саду. Био је члан Српске радикалне странке, у којој је 14 година био предсједник Градског одбора Нови Сад. У Српску напредну странку прешао је у јесен 2008. године. За потпредсједника странке изабран је у септембру 2012.

У више мандата био је биран за одборника Скупштине града Новог Сада, покрајинског и народног посланика. Именован је за потпредсједника Скупштине Новог Сада у периоду од 1992. до 1994. године. Обављао је дужност замјеника министра финансија у Влади Републике Србије од 1998. до 2000. године, као и директора ЈП Завод за изградњу града Новог Сада од 2004. до 2008. године.

На покрајинским изборима 2008. изабран је за посланика као кандидат на већинским изборима, а на конститутивној сједници војвођанске скупштине 16. јула 2008. изабран је за потпредсједника Скупштине АП Војводине. Исте године је био кандидат за градоначелника Новог Сада, али није успио да се домогне те позиције.

Објавио је двије збирке пјесама: “Небо над Византијом” и “Кремен пламен”.

Томислав Јовановић (нестраначка личност), министар просвјете, науке и технолошког развоја

Доктор медицинских наука. Физиолог. Редовни професор Медицинског факултета у Београду. Руководилац већег броја домаћих и међународних научних пројеката. Аутор великог броја научних и стручних радова из области којима се бави. У више наврата биран за шефа катедре за физиологију и катедре за медицинску балнеоклиматологију.

Дугогодишњи продекан за последипломску наставу Медицинског факултета у Београду, чије су активности фундирале област професионалног усавршавање лекара у Србији. Иницијатор и организатор првих континуираних медицинскух едукација у земљи.

Од марта 2013. предсједник Програмског Савјета Академије за континуирану медицинску едукацију.

Иван Тасовац (нестраначка личност), министар културе

Рођен у Београду 1966. године. Директор Београдске филхармоније од марта 2001. године. Дипломирао је клавир на Конзерваторијуму „П. И. Чајковски” у Москви у класи професора Сергеја Дорењског. Недјељник Време га је изабрао за личност 2011. године.

У дванаестој години дебитује са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније. Наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, екс Југославији и Србији. Добитник је награда “Dosruption” за 2004. годину, коју додељује представништво адвертајзинг мреже TBWA онима који раде другачије од уобичајеног, мијењају правила и разбијају устаљене каноне. Предсједник је Савјета за промоцију Србије.

Вања Удовичић (нестраначка личност), министар омладине и спорта

Рођен је 1982. године у Београду. Професионални је ватерполиста и бивши репрезентативац. Са репрезентацијом је освојио двије златне, једну сребрну и двије бронзане медаље на свјетским такмичењима. Своју каријеру је започео у Партизану, а играо је и у Јадран-у Nautico Posilipo -у, Pro Recco -у, каријеру је завршио у крагујевачком Радничком. Дипломирао је на Факултету организационих наука.

Бранко Ружић (СПС), министар без портфеља задужен за евроинтеграције

Рођен је децембра 1975. године у Земуну. Дjетињство је провео у Аустралији јер му је отац био југословенски дипломата. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду,одсjек за међународне односе. Од 1996. до 1999. године је обављао функцију студента продекана на Факултету политичких наука.

Од 2001. године је био потпресjедник Главног одбора, а у исто вријеме је био и потпарол СПС. Био је посланик у Скупштини Србије од 2001. до 2003. године, а у периоду од 2004. до 2006. године био је посланик у парламенту Државне заједнице СЦГ. 2008. године након избора, постаје шеф посланичке групе Социјалистичка партија Србије – Јединствена Србија. Члан је Парламентарне скупштине Савјета Европе од фебруара 2009. године.

Александар Вулин (СНС), министар без портфеља задужен за Косово и Метохију

Рођен 1972. године у Новом Саду гдје је завршио основну школу, гимназију у Сремским Карловцима. Правни факултет такође је завршио у Новом Саду. Своју политичку каријеру почиње у Савезу комуниста-Покрет за југославију гдје се налазио на функцији генералног секретара. Један је од оснивача Југословенске левице (ЈУЛ) гдје је био потпарол ,а такодје нешто касније и змјеник предсједнице Дирекције ЈУЛ-а.

1998. године је дао оставку на све функције у ЈУЛ-у, након формарања Владе СПС-а,СРС-а и ЈУЛ-а. 2000. године Вулин је основао Партију демократске левице,која је јуна 2002. године ушла са Демократском социјалистичком партијом Милорада Вучелића у колективно чланство СПС-а. Након афере “Кофер” 2006. године са СПС-ом се разишао. Основао је Покрет социјалиста 2008. године и од тада се налази на челу те партије. Новембра 2010. године Покрет социјалиста је направио коалицију са Српском напредном странком, Новом Србијом и Покретом “Снага Србије”.

Након формирања актуелне Владе Србије именован је за директора владине Канцеларије за Косово и Метохију. Априла 2013, након што је Србија у Бриселу парафирала споразум са Приштином, поднио је оставку на ту функцију.

Био је колумниста листова Свет, Национал, Центар, политички коментатор Радио Индекса, одговорни уредник недјељника Печат.

Стари чланови Владе Србије

Ивица Дачић (СПС), премијер и министар унутрашњих послова

Лидер Социјалистичке партије Србије, министар унутрашњих послова од јула 2008. а био је и на дужности замјеника предсједника владе. Рођен је 1. јануара 1966. у Призрену, основну школу завршио је у Житорађи, гимназију у Нишу, а дипломирао је на ФПН у Београду, са највишим оцјенама.

За савезног посланика у Вијећу грађана тадашње Савезне скупштине изабран је 1992, а за републичког посланика 2004. године. Био је први предсједник младих социјалиста 1990. године и портпарол СПС од 1992. до 2000. године. Од 2000. до 2003. године потпредсједник је СПС, а децембра 2006. је предсједник те партије.

Александар Вучић (СНС), први потпредсједник Владе Србије

Рођен је у Београду 1970. године гдје је дипломирао на Правном факултету. Члан Српске радикалне странке постаје 1992. и убрзо и народни посланик. Генерални секретар СРС постао је 1994, а у Влади народног јединства 1998. Вучић постаје министар за информисање.

За посланика у Савезној скупштини СРЈ биран је у три наврата: фебруара 1998, маја 2000. и септембра 2000. Био је народни посланик и замјеник предсједника посланичке групе СРС у Скупштини Србије. Један је од оснивача СНС 2008. у којој од оснивања обавља функцију замјеника предсједника странке, а јуна 2012. је в.д. предсједника странке. На изборима маја 2012. године изабран је за посланика на листи “Покренимо Србију”.

Јован Кркобабић (ПУПС), потпредсједник и министар рада и социјалне политике

Рођен је 1930. године у Кољанима код Сиња. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на ФПН у Београду. Прво запослење било му је у Институту Винча.

За предсједника Савеза пензионера Србије изабран је 1996. године. Идуће године је изабран за посланика Скупштине са листе СПС и за посланика Скупштине СРЈ.

Предсједник ПУПС постао је 2006, по њеном оснивању. Послије избора маја 2008. ПУПС, који је на изборима учествовао у коалицији са СПС и ЈС постао је парламентарна странка, а Кркобабић је изабран за потпредсједника Владе Србије. На изборима маја 2012. године ПУПС је у саставу исте коалиције припало 12 посланичких мандата.

Расим Љајић (СДПС), потпредсједник и министар спољне и унутрашње трговине, телекомуникација и информационог друштва

Рођен је 1964. године у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара Странке демократске акције Санџака, а 1994. формирао је Коалицију Санџак, која 2000. прераста у Санџачку демократску партију. За министра у савезној влади изабран је 2000. године, а те године постаје потпредсједник Координационог тијела за решавање кризе на југу Србије и потпредсједник Координационог центра за КиМ.

Године 2001. обновљен му је мандат министра у савезној влади, а 2003. изабран је за министра за људска и мањинска права у Савјету министара СЦГ. Од јула 2004. предсједник је Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом, до краја 2009. када је поднио оставку на ту функцију.

Маја 2007. постао је министар рада и социјалне политике у Влади Србије, а на исту функцију поново је изабран јула 2008. и исти ресор задржао је и послије реконструкције владе. СДПС је основао је октобра 2009, а 12. децембра исте године изабран је за њеног првог предсједника.

Никола Селаковић (СНС), министар правде

Рођен је у Ужицу 1983, гимназију је завршио у Београду, а дипломирао 2008. на Правном факултету у Београду, гдје је 2009. одбранио је мастер рад. Од године 2009. ради на Правном факултету у Београду.

Зорана Михајловић (СНС), министарка енергетике развоја и заштите животне средине

Рођена је 1970. године у Тузли. Дипломирала, потом магистрирала и докторирала (2001.) на Економском факултету у Београду, на темама из области енергетике и економије. Године 2006. стиче звање научног сарадника, затим доцента 2008, а од 2011. је ванредни професор. Радила је у Електропривреди Србије од 1996. а од 2004. до 2006. у Влади Србије као савјетник потпредсједника Владе за енергетику и политику заштите животне средине.

Била је, до 2010. савјетника за енергетику Милорада Додика, предсједника Владе РС.Запослена је на Мегатренд универзитету. Послије мајских избора 2012. постала је народни посланик у Скупштини Србије, на листи “Покренимо Србију” .

Милан Бачевић (СНС), министар рударства, природних ресурса и просторног планирања

Рођен је 1953.године у Коморану. Дипломирао је 1976. године на ПМФ у Приштини, а магистрирао и докторирао на просторном планирању у Скопљу. Године 1984. постао је професор на ПМФ у Приштиниа. Предаје на Унивезитету у Београду као и у Косовској Митровици.

Од 1992. године био је посланик током два мандата у Савезној скупштини тадашње СРЈ, као и посланик у Скупштини Србије. Године 1998. постаје замјеник министра за науку и технологију. Један је од оснивача СНС и члан Предсједништва странке. Био је предсједник Извршног одбора СНС, а у јуну 2012.године именован је за савјетника предсједника Србије.

Ивана Мркић (нестраначка личност), министар је спољних послова

Рођен је 1953. године у Београду гдје је завршио Правни факултет.Од 1978. радио је прво у Савезном секретаријату за иностране послове, а онда у Министарству спољних послова Србије. Радио је у Мисији Југославије при УН, био амбасадор на Кипру 1993. до 1999. и у Јапану 2006. до 2011. Државни секретар МСП Србије постао је 2011. Био је шеф кабинета предсједника СРЈ Добрице Ћосића, 1992-1993.

Велимир Илић (НС), министар за грађевину и урбанизам

Политичку каријеру започео је 1990. у Чачку, када постаје и посланик у Скупштини Србије, да би потом, за предсједника општине Чачак био изабран 1996. Странку “Нова Србија” Илић је са најближим сарадницима основао 1998. по издвајању из СПО-а, и изабран је за њеног предсједника.

На изборима у септембру 2000. изабран је за посланика у тадашњем Вијећу грађана Савезне скупштине. Илић је посебно упамћен по истакнутој улози током петооктобарских промена 2000. Обављао је дужност министра за капиталне инвестиције 2004- 2007. а потом министра за инфраструктуру од 2007- 2008. у кабинету Војислава Коштунице.

Као коалициони партнер СНС након мајских избора 2012. НС има 8 посланика у Скупштини Србије. Илић је рођен 1951. у Чачку. Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку.

Славица Ђукић Дејановић (СПС), министарка здравља

Рођена је 4. јула 1951. у Рачи Крагујевачкој. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а дипломирала на Медицинском факултету у Београду, а потом магистрирала и докторирала. На Медицинском факултету у Крагујевцу ради од 1982, а од 1996. је редовна професорка. Директорка КБЦ у Крагујевцу била је од 1995. до 2001. године, када је разрјешена руководеће функције, али је остала да ради на Психијатријској клиници.

У прелазној Влади Србије од октобра 2000. до јануара 2001. била је коминистар за бригу о породици. Чланица СПС је од септембра 1990. године. За потпредсједницу те партије изабрана је први пут 1996. и поново на три партијска конгреса од 2002 -2010.

У три мандата је била посланик Скупштине Србије и у два мандата савезни посланик. За предсједницу Скупштине Србије изабрана је 25. јуна 2008. и у прошлом сазиву била је предсједница Скупштине Србије, извјесно вријеме и в.д. предсједника државе.

Сулејман Угљанин (СДА), министар без портфеља задужен за Канцеларију за одрживи развој

Рођен је 1953. у Косовској Митровици, дипломирао и завршио специјализацију на Стоматолошком факултету у Сарајеву. Био је предсједник Странке демократске акције Санџака од 1990. а Бошњачког националног вијећа од 1991.

Године 1996. изабран је за савезног посланика у Вијећу грађана Савезне скупштине као кандидат Коалиције “Листа за Санџак”, а 2004. је биран за предсједника општине Нови Пазар. Био је министар без портфеља у претходној влади.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.