Спутњик: Да ли је уопште могућа Дачићева идеја за Космет?

Београд - Потпредсједник владе Србије Ивица Дачић је изнио предлог о “грчком моделу“ за имовину Српске православне цркве на Космету. Да ли је то примјенљиво?

Како подсјећа “Спутњик“, српски министар спољних послова је пласирао идеју о очувању српске православне баштине на Космету по атоском моделу у Грчкој – стварањем самосталних манастирских заједница, уз напомену да је све рјешиво ако се прихвате темељна политичка начела рјешавања српско-албанских односа у овој историјској етапи.

Миливој Ранђић, директор задужбине Хиландар, не жели да пореди ситуацију са српским манастирима на Космету, али објашњава за Спутњик како је регулисан статус Аутономне монашке републике Свете горе у Грчкој.

Он каже да је све у вези са овим питањем регулисано чланом 105 Устава Грчке, али и низом међународних уговора који до данас важе.

Ранђић напомиње да цијела аутономија Свете горе вуче коријене из одлука Берлинског конгреса, уговора из Првог свјетског рата и званичног мировног споразума из Лозане из 1923. године, као и из међународних уговора за које су велике силе дале гаранције, када говоримо о скоријим дешавањима.

“Суверенитет Републике Грчке је апсолутан на тој територији и то је специфична аутономија коју различити аутори различито тумаче. Неки је зову персонална аутономија. Али то није аутономија као што је рецимо код нас Војводина. Грци чак и не воле да се употребљава реч аутономија јер сви грчки закони важе на тој територији. Једно што постоји јесте да поменути члан Устава обавезује Грчку да када доноси неки закон провери да ли је потребно да се направи неко изузеће за Свету гору. То се обично тиче пореских закона“, објашњава наш саговорник.

Ранђић наводи још неколико ствари које су битне. Забрањени су насијељавање Свете горе и продаја земље, што значи да нико из свијета не може да дође и да купи земљу, па чак ни држава Грчка.

“Земља може само да се размењује између манастира. Могућа је продаја метоха изван територије Свете горе, али о њој прво одлучује управа манастира, па Свештена управа Свете горе где су представници свих манастира, па тек онда одобрење мора да дâ Влада Грчке“, наводи Ранђић.

Он истиче још неколико важних чињеница у вези са том врстом аутономије.

Од превасходног значаја је да се дефинише чији је суверенитет над њом. У овом случају, каже, суверенитет Грчке је неупитан.

Чињеница је и да сви монаси који живе на Светој гори, без обзира на етничку припадност, уписом у такозвану књигу монахологију аутоматски постају држављани Грчке. У случају да неки монах буде избрисан из те књиге, он губи грчко држављанство.

Ранђић томе додаје и да је православље главна религија у Грчкој, а и из тога произилазе неке додатне погодности. Напомиње и да треба имати у виду да се манастири у Грчкој, уопште, сматрају јавним установама.

На Косову и Метохији постоји укупно 1.300 цркава, манастира и других објеката, локалитета и просторних цијелина које чине културно наслијеђе српског народа у Покрајини.

Члан 81 устава Косова изричито каже да су од виталног значаја закони који се односе на заштиту културне баштине, образовање и језик и да је за усвајање аката из тих области, поред већине гласова албанских посланика, потребна и већина гласова посланика из редова мањинских група. То значи да по питањима културне баштине, образовања и језика, косовске власти и албански посланици не могу да доносе законе без учешћа и гласова косовских Срба.

Члан 143 косовског Устава, такође, обавезује косовске власти да раде у складу са свим одредбама “Свеобухватног предлога за рјешење статуса Косова из марта 2007. године“ (Ахтисаријев план), којем се, истим чланом, даје преимућство над свим другим косовским правним актима Косова.

Анекс пет Ахтисаријевог плана предвиђа да “власти Косова морају да се консултују са Српском православном црквом (СПЦ) у вези с било каквим активностима које би промовисале српско православно наслијеђе у туристичке, научне, образовне или друге јавне сврхе“.

То значи да власти у Приштини без консултације са СПЦ не могу самостално да предузимају било какве потезе који се односе на српско вјерско и историјско наслијеђе, као што је на примјер подношење захтијева за чланство у Унеску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.