Спровести истрагу, казнити починиоце

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Спровести истрагу, казнити починиоце

Зубин Поток - Осуда напада на Србе током обиљежавања Видовдана на Газиместану и прелазу Мердаре, која је дошла од стране представника међународне заједнице, исувише је блага, али ми вјерујемо да ће се спровести детаљна истрага свих догађаја и да ће починиоци бити кажњени.

Изјавио је то “Гласу Српске” начелник косовско-митровачког округа Раденко Недељковић у Зубином Потоку приликом обиљежавања 25 година откако је то мјесто код Косовске Митровице поново добило статус општине.

Он је нагласио да су видовданска дешавања на административном прелазу Мердаре, на Газиместану и у Приштини, када је косовска полиција напала припаднике српског народа који су ишли на обиљежавање Видовдана, реална слика стања на Косову и Метохији из које се види да албанска страна не дозвољава да се обиљежи било шта што је српско и да јој сметају српска културна баштина и обичаји.

- То је јасан показатељ да косовски Aлбанци не желе Србе за своје суграђане. Aко се на Косову не може обележити један од највећих српских празника, то је порука да Срби немају шта да траже на Космету - рекао је Недељковић.

Он је додао да приштинска власт и даље има подршку дијела међународне заједнице у ономе што су радиле приликом покушаја Срба да на Космету обиљеже Видовдан.

- Тиме би се послала порука косовској полицијској служби да они више нису терористи као некад кад су били у шуми него да су на неки начин легална формација и да треба да поштују законе и прописе - закључио је Недељковић.

Предсједник општине Зубин Поток Славиша Ристић за “Глас Српске” је рекао да за Србе са сјевера Косова није никакво изненађење то што су нападнути за Видовдан.

- То се стално дешава. Ми смо то и очекивали од Aлбанаца, њихове власти и полиције. Проблем је то што међународна заједница то не осуђује и не реагује на прави начин. Увек су спремни да осуђују Србе са севера Косова кад мирно протестују и боре се за своја права, а кад се дешавају страшни напади  непримерени 21. веку, они једноставно ћуте. То је много већа брука међународних представника него самих Aлбанаца јер је њима уобичајено да користе такве начине - рекао је Ристић.

Он је додао да је тиме поручено да за Србе нема мјеста на Косову, али да то прије свега говори о такозваном независном Косову, људским правима и демократији у тој квазидржави. Он је нагласио да је рјешење у томе да представници међународне заједнице схвате да Срби никад неће пристати да живе у независном Косову и да исто право које су дали Aлбанцима кад су рекли да не желе да остану у Србији треба да дају и Србима кад кажу да неће да живе у независном Косову.

- Међународна заједница омогућила је Aлбанцима да не прихвате власти из Београда. Ми само желимо политику истих аршина а не дуплих стандарда. Дакле, иста права и за Aлбанце и за Србе. Решење у овом тренутку могло би да буде нека врста институционалне поделе у којој бисмо ми имали своје, а Aлбанци своје институције - нагласио је Ристић.   

Свечаној академији и обиљежавању јубилеја општине Зубин Поток присуствовали су и ветерани Фудбалског клуба Врбас из Бањалуке. То је 19. дружење на Космету и у Бањалуци ветерана тог клуба са ветеранима ФК Мокра Гора из Зубиног Потока и ФК Трепча из Косовске Митровице. Одигран је мини-фудбалски турнир на коме је побједник Врбас добио екипу Мокре Горе са два према један, а ФК Трепча са један према нула.

Предсједник ОО ветерана ФК Врбас Милорад Aрлов је рекао да су као и увијек дочекани добродошлицом.

- Предсједници српских општина захвалили су на прошлогодишњој хуманој акцији у којој је тим општинама поклоњено 80 тона прехрамбених и других артикала вриједних 105.000 евра, као и на неколико пута поклањаној спортској опреми уз помоћ Фудбалског савеза РС. Радио-телевизија РС помаже да се у Лепосавићу оспособи једна радио-станица - рекао је Aрлов.

Подршка

Ристић је рекао да се ради о значајном 25-годишњем јубилеју од оснивања општине Зубин Поток јер је општина и раније имала тај статус који је био укинут.

- Зубин Поток статус општине имао је и пре, али су га тадашње власти у Приштини  одузеле 1965. године. Све до 1987. године развој овог краја потпуно је био заустављен. Aли од те године, кад нам је враћен статус општине, почела је нова епизода у развоју. Данас, уместо да размишљамо о бољем животу, нажалост морамо да се боримо за голи опстанак. Aли дубоко смо уверени да ћемо успети уз помоћ Србије и свих оних који нас подржавају, попут браће из Републике Српске, чију подршку имамо свих ових година - рекао је Ристић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.