Службе креирале афере у Србији

БЕОГРAД - Нова епизода емисије "Инсајдер" приказује све детаље о томе како су службе безбједности, креирајући афере, контролисале ситуацију у Србији послије 5. октобра.

У непрестаном сукобу Владе Србије на чијем је челу био Зоран Ђинђић и кабинета предсједника Савезне Републике Југославије Војислава Коштунице формални и неформални центри тајне полиције имали су пресудне улоге. То је била атмосфера у којој је 12. марта убијен премијер Србије.

Када је послије 5. октобра Влада Србије почела да разоткрива злочине почињене током деведесетих и када је почела да хапси оптужене за ратне злочине, припадници служби безбједности, у покушају да заштите сами себе, непрестано су креирали афере.

Војна и Државна безбједност 2001. биле су на двије стране. Тада се, између осталог, десила и афера "четворожилни кабл" када су чланови кабинета Војислава Коштунице тражили од војске да упадне у просторије Владе Србије, јер су сумњали да чланови Владе прислушкују предсједника СРЈ.

У јуну те године у кабинету начелника Генералштаба Небојше Павковића састао се колегијум како би се размотрило да ли да поступе по налогу. На састанку је био и генерал Aлександар Васиљевић.
Васиљевић: Они су тражили да војска упадне унутра.
* Б92: Ко је тражио?

Васиљевић: Конкретно Налић тада када је дошао. Када је дошао у канцеларију и рекао - Шта? Ви још то нисте урадили. Па је онда Павковић, а он је био мајстор да позове један шири круг људи и каже ево ми смо овде мало расправљали па смо одлучили да то ипак треба оперативно да се обради па ћемо видети шта ћемо, јер је мој предлог био да оперативним путем, ако је тај центар ту, значи није само ноћас ту, биће ту стално. Према томе, то може оперативно да се проверава, ајде да кажем да се међу цивилима тражи сарадник.

* Б92: Или да војска прислушкује?

Васиљевић: Тада је Налић рекао: Aли, председник је то наредио. Он каже ја ћу председника о томе да обавестим зашто одлажем, а онда је Налић рекао - Не, ја ћу обавестити, а овај је рекао - Не ја ћу, и ту је дошло до мало оштријег дијалога и Павковић је сутрадан обавестио.

До упада због противљења генерала није дошло, а Aлександар Васиљевић открива да се још тада испоставило да су о акцији поводом наводног прислушкивања, без знања начелника Војне службе, прво разговарали тадашњи замјеник начелника Aцо Томић и предсједник Војислав Коштуница.

Иако је акција могла да има несагледиве посљедице по земљу, Aцо Томић је послије овог догађаја указом предсједника Коштунице именован за начелника КОС, чиме је Војна служба у потпуности била под директном контролом предсједника СРЈ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.