Скупштина Србије завршила редовно јесење засједање ус

Прве покрајинске и локалне изборе по новоусвојеним законима предсједник Скупштине Србије расписао за 11. мај 2008. године. За улазак у парламент обезбиједиће оне листе које освоје најмање пет одсто гласова бирача

БЕОГРAД - Законски приједлози које је усвојио парламент и на основу којих је предсједник Скупштине Србије Оливер Дулић расписао локалне и покрајинске изборе за 11. мај сљедеће године, предвидјели су новине у односу на прописе који су до сада регулисали ту област, јавио је Танјуг. Парламент је завршио редовно јесење засједање усвајањем закона о локалној самоуправи, о локалним изборима, о територијалној организацији и о главном граду. Прве покрајинске и локалне изборе по овим законима предсједник парламента расписао је у року који не може да буде краћи од 120 ни дужи од 180 дана, док за сваке сљедеће изборе рок не може бити краћи од 45 ни дужи од 90 дана, умјесто предложеног рјешења да тај рок буде од 30 до 60 дана. Према новим законским прописима, новина је што грађани више неће бирати градоначелнике на директним изборима, већ ће то чинити одборници. Законом о локалним изборима предвиђено је да се одборници скупштина општина и градова бирају по пропорционалном изборном систему, што је важило и до сада, а улазак у локалне парламенте обезбиједиће оне листе кандидата које освоје најмање пет одсто гласова бирача, умјесто три одсто, како је било до сада. Изборни цензус од пет одсто неће важити за странке и коалиције националних мањина, јер је за њих предвиђен "природни праг", чиме се припадницима мањинског народа омогућује сразмјерна заступљеност у локалним скупштинама у срединама са мјешовитим националним саставом. Још једна новина унијета је у тај пропис, а то је да предлагач мора на изборној листи да има најмање трећину кандидата од укупног броја одборника који се бира, а изборна листа мора бити подржана потписима најмање 30 бирача по приједлогу за сваког кандидата на листи, с тим што ће се у општинама које имају мање од 20 хиљада бирача, изборне листе потврђивати и уколико их потписима подржи најмање 200 бирача, укупно. Приједлогом закона о локалној самоуправи предвиђена је новина - да јединице локалне самоуправе имају своју имовину, којом ће управљати самостално, а ово питање ће бити регулисано посебним законом. Приједлогом закона о територијалној организацији Републике се утврђује да територијалну организацију Србије чине општине, градови и град Београд, као и територијалне јединице и аутономне покрајине. Градови Према Закону о територијалној организацији, Србија ће, поред Београда, имати још 24 града. Новом Саду, Приштини, Крагујевцу и Нишу ће се "придружити" још 19 градова: Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Суботица, Чачак, Шабац, Ваљево, Врање, Зајечар, Јагодина, Лозница, Нови Пазар, Пожаревац, Сомбор, Сремска Митровица и Ужице. Први пут се тим законом прецизирају критеријуми по којима општине могу да добију статус града, који мора да има најмање 100 хиљада становника, осим у изузетном случају, као и да буде економски, административни, географски и културни центар ширег подручја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.