Сјећање на мартовски погром: Убијање, протјеривање, рушење...

У ерупцији насиља Албанаца над Србима убијено је тада 16 Срба, стотине су повријеђене, хиљаде протеране, а уништено је више од 1.000 објеката, кућа, цркава, манастира.

 

Током "Кристалне ноћи" косовских Албанаца над Србима, како се изразио један од званичника КФОР-а, марта 2004. године, са Косова и Метохије протјерано је 4.012 Срба.

 

Ерупција терора над Србима изазвана је марта 2004. тенденциозном и сасвим неистинитом медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натерани у Ибар.

 

Погрому који се тада догодио над Србима на КиМ претходио је онај из 1999. године, одмах по окончању ратних дејстава током агресије НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. године, када је јуна 1999. протјерано, у присуству међународних војних снага, приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца.

 

Међу жртвама 2004. године, знатан дио били су недавни повратници на КиМ, углавном из 2003.

 

Укупно, током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. године убијено је, колико се зна, 27 особа, међу њима 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.

 

Дан уочи утапања дјечака у Ибру, 15. марта 2004. године, из аутомобила је, у Чаглавици, рањен осамнаестогодишњи Јовица Ивић.

 

Друштва ветерана такозване ОВК организовала су 16. марта протестна окупљања, на којима је било око 18.000 лица, због привођења појединих ратних заповједника косовских Албанаца, осумњичених за ратне злочине.

 

Истог дана, у касним ноћним сатима, медији у Приштини јавили су да су се тројица албанских дјечака, старости 8, 11 и 12 година, утопили у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како је тада јављено, дјечаци су бјежали пред српским нападачима. Била је то потпуна лаж.

 

Тим поводом, Нирај Синг, портпарол полиције односно представник снага ОУН, изјавио је да нису пронађени докази да су Срби одговорни за утапање албанских дјечака. Разјаснио је да је дјечак, наводни свједок, био под притиском новинара Албанаца који су га усмјравали шта да говори, притом се његова верзија суштински разликовала од оног што су други присутни тврдили.

 

Током наредна два дана на Косову и Метохији догодила се ерупција етнички и вјерски мотивисаног насиља. Масовна окупљања Албанаца брзо су преусмјерена на насилне акције против Срба, њихових домова, светиња и споменика.

 

Више хиљада локалних Албанаца прешавши мост на Ибру пут сјеверног дијела Косовске Митровице, око поднева, 17. марта, напало је тамошње Србе. Услиједила је пуцњава. У граду су били видни Албанци с аутоматским оружјем. Припадници међународних снага безбједности употријебили су сузавац и шок бомбе.

 

Неколико сати потом јављено је да је седам особа погинуло, четири Албанаца и троје Срба, а више од 200 лица је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајперским оружјем из јужног дијела града. Повријеђено је и 11 француских припадника КФОР-а.

 

У низу мјеста широм Косова и Метохије догодили су се истовремени напади на Србе, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем Селу, Чаглавици. Процењује се да је више од 50.000 Албанаца учествовало у погромима 17. марта.

 

Према појединим наводима, чак 12.000 Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негдје послије 13 часова. Снајпером је у том мјесту рањено десет особа српске националности. Српске куће су паљене. Припадници КФОР-а из Шведске, Норвешке и Финске, који су држали тај сектор, интервенисали су против насилника. Имали су притом 16 повријеђених.

 

Током поподнева припадници КФОР-а и УНМИК-а евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.

 

Малобројни преостали Срби у Приштини, у насељу "Ју програм", такође су нападнути. Станови су блокирани, приземље запаљено, на Србе је пуцано, нападани су хладним оружјем. Скандирано је терористичкој тзв. ОВК и отворено позивано на убијање Срба. Припадници КФОР-а, углавном ирска формација, након вишечасовне интервенције, евакуисали су тамошње Србе. Хулигани су се потом усмјерили на локалну цркву Христа Спаса, коју су демолирали и запалили.

 

Напади на цркве и манастире посебно су били интензивни током вечери. Запаљена је Богородица Љевишка у Призрену, Богословија и Саборна црква Светог Георгија у том граду. Уништени су Манастир Светих Архангела и Црква Светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.

 

Четири особе српске националности убијене су у Липљану. Куће Срба су масовно паљене. Нападнути су и они који су покушали да се склоне у локалну цркву. И у тој средини припадници КФОР-а настојали су да евакуишу Србе.

 

Широм Косова и Метохије одвијао се погром, локална верзија "Кристалне ноћи". Све српске куће у селу Свињаре код Вучитрна, спаљене су. У Пећи је нападнута и канцеларија УН, као и оближње куће Срба повратника у насељу Бело Поље.

 

На простору Призрена ситуација је била посебно драматична. Српске куће и црквени објекти нападнути су, укључујући Богословију Светих Ћирила и Методија, задужбину Симе Игуманова, која је запаљена, када је једна особа погинула а други су премлаћени. У Призрену је уништено, демолирано, спаљено 56 српских кућа и пет цркви, међу њима и Богородица Љевишка, са непроцјењивим културним и историјским насљеђем, Црква Светог Спаса, Црква Светог Георгија, храмови посвећени Светом Киријаку и Светом Николи, као и манастир Светих Архангела код Призрена. 

 

Локални КФОР, састављен од Немаца, није уопште реаговао.

 

Дерек Чепел, портпарол УНМИК-а, изјавио је током вечери да је насиље на Косову било унапријед планирано. Нагласио је такође да су оптужбе да су албански дјечаци у Ибру у селу Чабра страдали бјежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима, лажне.

 

Ерупција етнички и вјерски мотивисаног насиља над Србима настављена је и током сутрашњег дана, 18. марта.

 

Током раног поподнева објављено је да је главнокомандујући Јужног крила НАТО-а, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом, као и да се размјештају додатне снаге.

 

Тадашњи тзв. предсједник Косова, Ибрахим Ругова позвао је међународну заједницу да хитно донесе одлука о независности Косова.

 

Погроми, напади, паљевине, пљачке наставили су се у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у мјесту Облић, сјеверозападно од Приштине, више нема Срба. 

 

Током вечери запаљене су цркве Светог Саве у Косовској Митровици и црква Светог Николе у Приштини. Албански екстремисти бацили су бомбе на станице полиције у Липљану и Обилићу.

 

Дански припадници КФОР евакусиали су монахиње манастира Девич, пошто је најмање 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан, демолиран и запаљен.

 

Заповједник Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон изјавио је те вечери, око 22.00, да насиље које не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца.  

 

Сутрадан, Џонсон је нагласио да је масовно насиље на Косову и Метохији "етничко чишћење".

 

Увече, 19. марта представник УНМИК Дерек Чепел саопштио је да је у сукобу на Космету, током претходна два дана, погинуло 28, а повријеђено више од 600 лица.

 

У понедјељак 22. марта, у вечерњим сатима, Дерек Чепел објављује да су ухапшена 163 лица због подметање пожара, пљачке, убистава и других кривична дјела током, како се изразио "међуетничких" сукоба на Косову. По његовим процјенама, 51.000 особа учествовала у 33 појединачна догађаја. 

 

Укупно, током погрома над Србима  на АП КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба. Повријеђене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним албанским екстремистима штитећи нападнуте, њихове домове, имовину, светиње и споменике. 

 

Током погрома порушено је, колико се зна, 935 српских кућа и запаљено 35 вјерских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке, са почетка 14. вијека. Прва литургија у њој служена је тек шест година потом.

 

Према подацима Епархије рашко призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених објекта током погрома марта 2004. је приближно стотину. Уништене су бројне светиње, фреске, иконе, црквене реликвије, при чему је начињен ненадокнадив губитак за културно насљеђе не само Срба.

 

У потоњем периоду међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава, а 67 особа је осуђено. 

 

Савјет безбједности ОУН осудио је погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији, исто је учинио и званични Брисел, односно ЕУ, и представници низа земаља.