Седморо Срба из призренског села Живињане вратило се на огњишта

ЖИВИЊAНЕ - Седморо Срба, четворо Стојановића, двоје Петровића и један Миленковић, самоиницијативно су се прије три недјеље вратили у своје разрушено и спаљено село Живињане код Призрена.

Смјештени су у једну дрвену бараку, на брзину склепану на уласку у село. Иако тече четврта седмица од повратка, обећана изградња њихових кућа још није почела.

У Живињанима је прије рата било 27 великих породичних, камених кућа. У једној су обично живјеле породице четворо-петоро браће, односно живјело се у својеврсним породичним задругама.

Србољуб Стојановић каже да се њих седморо одлучило на самоиницијативни повратак да би убрзали обнову разрушеног села. "Још од 2003. године слушамо обећања да ће обнова села почети. Пошто се то није догодило, ми смо одлучили да се вратимо како бисмо обнову убрзали."

Стојановић напомиње да су их, откако су се вратили, многи обилазили, представници Владе Косова, министар за повратак Бобан Станковић, представници многих невладиних организација, општинских власти из Призрена... И од свега - ништа. Они и даље вријеме проводе у дрвеној бараци.

- Одмах по повратку пре три недеље били су и неки Aлбанци да траже да купе неколико ари земље. Рекли смо им јасно да су добродошли на кафу и разговор, али да у нашем селу нема земље на продају - прича Петровић.

Он каже да им је министар Станковић донио један агрегат за струју, мини шпорет, неколико пакета хране и средстава за хигијену, ћебад и јастуке. Станковићево министарство наложило је да радници почну да уређују једну викендицу у коју би повратници требало привремено да се смјесте.

Векослав Петровић са тугом прича да су његови отац и мајка умрли у кампу за избјеглице у Делиблатској пешчари. "Обоје сам сахранио на гробљу у Смедереву јер то нисам могао да урадим на породичном гробљу овде у нашем разрушеном селу."

Још 14 избјеглих Срба никада се неће вратити у своје куће у селу Живињане јер су у протеклих девет година умрли по разним камповима.

Непоколебљива одлучност

Србољуб Стојановић наглашава да код повратника сада више нема страха и да постоји само непоколебљива одлучност да поново живе у свом селу. Страха је било од доласка међународних мировних снага јуна 1999. па до децембра те године, када су напустили Косово.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.