Седам година од убиства Јелене Марјановић: Зоран осуђен на 40 година, за три сата извео умало савршен злочин

Од првог дана, па до дан данас Марјановић тврди да није убио своју супругу. Бригу о њиховој ћерки воде његов брат и снаха.

Осуђени се налази у Окружном затвору у Београду.

Став тужиоца који је изнио у завршној ријечи јесте да је Зоран убио супругу са 8 удараца металном шипком у главу. Да је то урадио 2.апрла 2016. године након што је у 16.38 сати исклучио мобилни, а да је до пријаве полицији прошло три сата што је било довољно да се он пресвуче и уништи доказе.

У образложењу пресуде готово исто објашњење дала је и судија Вишег суда у Београду која је рекла да је неспорно да је Зоран убио Јелену прије седам година.

Иначе, тужилац је у завршној ријечи рекао да је "окривљени Зоран Марјановић је искористио повјерење, сада покојне супруге, њену безазлезност и намамио је да се спусте у подножје насипа, ка каналу, док је њихово заједничко дете, шестогодишња Јана Марјановић остала на насипу".

Судија Вишег суда у Београду Јелена Шкулић на 700 страна образложила је пресуду. Објављујемо њене детаље.

20 минута

У пресуди је наведено да је Јелени приликом бежања спала патика, испао мобилни и гумица за косу са ишчупаним праменом косе, као и да јој је Марјановић стргао горњи део тренерке када је ушла у канал с водом.

Притом јој је, како је речено, нанео вишеструке повреде главе које су безусловне смртоносне повреде. Она је имала повреде и у прееделу лица, руку и ногу, као и трупа.

- Све повреде су безусловно смртне повреде, а с обзиром на то да је дошло до нагњечења мозга, смрт је насилна. Јелена је била жива када је доспјела у воду у каналу, што показују докази да је удахнула воду и биљне материје које су се у њој налазиле - истакла је судија.

Како је додала, убиство је извршено на подмукао начин јер је Марјановић свесно искључио мобилни телефон да би га након убиства поново укључио. Такође је "исти дан пријавио нестанак и кренуо у потрагу с полицијом како би прикрио дело".

У пресуди је наведено да је "несумњиво да су Марјановићи на насип дошли 20 минута пре убиства".

- Јеленин телефон је регистрован од поласка од куће до доласка на насип и дужином насипа. Напад се десио мање од 20 минута након доласка на насип, када је њен мобилни прешао у стање мировања. Зоранов телефон је био недоступан 26 минута, а потом се регистровао у близини места убиства - рекла је Шкулић.

Она је навела да се његов телефон није налазио у стању мировања као што је тврдила одбрана, јер мобилни и у том стању региструје промену локације. Код Марјановићевог телефона тога, како је навела, нема, а он је за то време прешао око 1.000 метара.

- Јеленин телефон је и у стању мировања имао више логова. Теза одбране је немогућа. Њихов стручни саветник је рекао да се региструје промена локације и у стању мировања телефона. Изостала регистрација локације била би могућа само ако се 1.000 метара кретао кроз "мртву зону". Она није на врху насипа, а оптузени је више пута тврдио да није силазио са насипа -објаснила је судија.

Блато

Судија је напоменула да је после убиства "једини блатњав био оптужени Зоран Марјановић".

- Није рекао ни теч о томе одакле му блато на панталонама. Како то да његов брат, отац или било ко други које учествовао у потрази није био блатњав? Да би имао трагове блата какве је имао морао би да се ваља по насипу, а он то није радио - навела је судија.

Његове наводе, како додаје, нису потврдили сведоци.

- Није обичај да жена која држи до изгледа трчи по барама и блату и притом се испрља као Зоран - додала је Шкулић и рекла да блато са насипа није исто као блато из канала и да се од свих анализираних узорака земље поклапају само они из канала и са Марјановићевих панталона.

Судија је додала да је Марјановић покушао да оправда блато на панталонама рекавши да је сутрадан силазио у канал да тражи супругу, а да је блато на одећи имао у дану убиства.

- Такође, Јелена није бежала ка мужу и детету. Покушала је да изађе из канала. Трагове крви на гранама са друге стране канала оставила је оштећена Јелена покушвајући да се избави. Лева патика са друге стране канала одбачена је од стране извршиоца како би се заварао траг. Теза одбране да је убица мокар, крвав и блатњав, једном туком држећи патику, другом је ударајући, а трећом скидајући бурму изашао на другу страну канала - додала је Шкулић.

Сусрет

Пресуда наводи да је сусрет Зорана и Јелене Марјановић на насипу био неизбежан.

- Немогуће је да није ни видео ни чуо да је Јелену неко напао. Рекао је да је са ћерком за Јеленом кренуо након 20 минута, али то је укупно вријеме од кад се она попела на насип до момента када је њен телефон прешао у стање мировања - додала је Шкулић.

Суд је истакао да сматра да није тачно резоновање одбране да Марјановић своју супругу звао кад је стигао до краја насипа и видео да је нема.

- Нетачно је да је био узнемирен када се Јелена није први пут јавила на телефон јер је пред судом рекао да је умела да се не јавља кад трчи. Нису видели да их је неко пратио. Немогуће је да их је неко пратио до насипа, па отишао на његов други крај и кренуо Јелени у сусрет у нади да ће на насипу да буде сама - истакла је судија.

Додала је да је "јасно да треће лице није могло да изврши убиство" јер нико није могао да зна да је Јелена прво хтјела да трчи код Лабудовог језера, али се због гужве предомислила и отишла на насип.

- Начин убиства указује на то да је извршилац према остећеној имао јаке емоције и да је циљ напада било веће насиље од самог наношења повреда. Одбрана је приказала мигранте као крволочне људе који усред дана са штанглом чекају било коју жртву. Према ријечима свједока, на насипу није било особа друге боје коже или особа које су се понашале чудно. Сам Марјановић је рекао да није уочио ниједно лице чудног понашања или изгледа - наведено је у пресуди.

Иначе, пресуда Зорану Марјановићу написана је на скоро 700 страна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.