С новембром креће вријеме светковина

БЕОГРAД - С новембром креће време крсних слава, којих је само у овом месецу десет. Слави народ, али и већина политичких партија у Србији, свечано обележава дан свог заштитника.

На политичку сцену Србије, страначку крсну славу је, почетком деведесетих, увела тадашња опозиција, означивши рез са полувековним комунизмом, повратак вери и вековној традицији.

Славски колач се данас најчешће сече на пролећни Ђурђевдан, који славе Демократска странка, Демократска странка Србије и Демохришћанска странка Србије. Некада су сви били заједно, а онда је Војислав Коштуница 1992. напустио табор ДС, основао ДСС и задржао исту славу. Када се, 1996. године, Владан Батић политички разишао са Коштуницом оснивајући ДХСС, славу није мењао. Ове три партије су се на окупу нашле, пре осам година, у јединственом фронту против тадашњег режима, а сада су на различитим политичким странама, па би се могло рећи да им је једино заједничко, исти светац.

У ДС-у кажу да су, приликом оснивања, за заштитника узели Светог Георгија, како би симболично исказали политичке идеје кроз овог страдаоца за веру.

Странка Бориса Тадића и данас поштује традицију коју је установио покојни лидер странке Зоран Ђинђић, да се Ђурђевдан сваке године обележи у другом граду Србије. Колико је тај дан важан показала је и супруга покојног премијера и лидера ДС Ружица Ђинђић, када је одлучила да се на дан страначке славе 6. маја 2003. учлани у ДС.

Српска радикална странка слави у фебруару Света три јерарха, у страначким просторијама, уз трпезу богату печењем и осталим ђаконијама. Да је раскид после раскола радикала дефинитиван, показали су Томислав Николић и Aлександар Вучић, одредивши Свету Петку за славу новоосноване Српске напредне странке.

Нова Србија Велимира Илића обележава Светог Симеона мироточивог у фебруару. У овој партији кажу да је тај светац узет као зачетник српске државе, најуспешнији владар и ујединитељ српског народа.

Српски покрет обнове Вука Драшковића слави Видовдан, који у овој странци сматрају највећим српским празником. Видовдан или Петровдан, после 2000. године, била је дилема социјалиста коју је својевремено изрекао бивши генерални секретар Зоран Aнђелковић. Ту идеју, међутим,  у овој странци никада нису реализовали. Славу немају ни опозициони левичари Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине и Социјалдемократска унија. Одборници ЛДП су пре неколико дана узбуркали страсти десничара у Скупштини Београда, затраживши да се из градског статута избрише одредба о Спасовдану, као слави Београда, с образложењем да су све странке у Србији за секуларну државу.

Устав митровдански

Преображење господње, садашњи лидер Г17 плус Млађан Динкић је, 1999. године, одабрао за велики митинг у Београду, на којем је опозиција обећала преображај Србије када смени са власти Слободана Милошевића. Са доласком на државничке функције који је уследио, често су верски празници најављивани као дани великих одлука за Србију. Влада Зорана Живковића је нови устав обећавала на Сретење, а следећа Војислава Коштунице се трудила, како је рекао тадашњи председник парламента Предраг Марковић, да буде донет до Видовдана. Свечано проглашење се није десило о тим празницима, али јесте 8. новембра 2006. на Митровдан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.