Русија против плана специјалног изасланика УН за Косм

Ми смо рекли да у Савјету безбједности УН нећемо подржати рјешење које не подрже обје стране. Одлука заснована на Aхтисаријевом приједлогу неће проћи, изјавио Владимир Титов

РЈЕШЕЊЕ које се ослања на препоруке специјалног изасланика УН Мартија Aхтисарија, неће проћи у Савјету безбједности УН, изјавио је јуче замјеник министра спољних послова Русије Владимир Титов, пренијела је Бета. - Ми смо рекли да у Савјету безбједности УН нећемо подржати рјешење које не подрже обје стране. Одлука заснована на Aхтисаријевом приједлогу неће проћи - изјавио је Титов новинарима у Москви, преноси Интерфакс. На питање да ли би Русија у Савјету безбједности УН могла да уложи вето, Титов је, како преноси Итар-Таш, рекао да "пријетња коришћењем права вета треба да стимулише стране да траже узајамно прихватљив компромис". Интерфакс преноси да је Титов рекао и да не треба оптуживати Русију да "отеже доношење рјешења за статус Космета" и упозорио да ће у случају ескалације насиља у покрајини одговорни бити они који позивају на такав сценарио. - Уколико на Космету дође до ескалације насиља, Русија ће затражити у Савјету безбједности УН разматрање сврсисходности наставка политичког процеса, узимајући у обзир незрелост ситуације у покрајини - рекао је Титов. По његовим ријечима, Русију чуди како косметски Aлбанци "уцјењују" међународну заједницу, пријетећи "крвавим сукобима, уколико не добију независност". - То је неприхватљиво - указао је руски дипломата, додајући да косметским Aлбанцима ништа не смета да нормално граде свој живот. Шеф руске дипломатија Сергеј Лавров је изјавио прексиноћ у Луксембургу да одлука о статусу Косова и Метохије мора бити подржана "од свих" и да се не смије допустити нова дестабилизација што би се догодило у случају једностраног наметнутог рјешења. Лавров је истакао да се најприје мора утврдити зашто Резолуција 1244 Савјета безбједности УН није спроведена у неким кључним елементима, а посебно кад је ријеч о заштити права мањина, повратку избјеглица и другим важним питањима. Лавров је, послије сусрета с министарском "тројком" Европске уније, истакао да преговоре и процес рјешавања статуса Космета треба наставити пошто се сагледа како су досад спроведене одредбе Резолуције 1244 Савјета безбједности УН о Космету. Предсједавајући, њемачки министар Франк-Валтер Штајнмајер је нагласио да "будући статус Космета мора гарантовати мир и стабилност региона", нагласивши да Србија мора бити укључена у тај процес и да ће "Србија и даље бити наш централни партнер у рјешавању овог питања". Лавров је додао да треба наставити међународно цивилно и безбједносно присуство на Космет и посебно подвукао да се не смије дестабилизовати ситуација на Космету и у региону. Резолуција Стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин изјавио је јуче да главна порука будуће резолуције Савјета безбједности УН о Косову и Метохији треба да буде позив за наставак преговора Београда и Приштине, који би могли да доведу до договора међу двјема странама о будућности покрајине. Чуркин је, не искључујући могућност усвајања нове резолуције, рекао да се "може очекивати да ће почети рад на усвајању одређеног рјешења и садржаја тог рјешења". Руски представник у свјетској организацији је, међутим, нагласио да се поводом усвајања таквог документа "појављују врло озбиљне несугласице". - Неки наши партнери говоре да је потребно што је могуће брже усвојити такву резолуцију која би отварала пут ка независности Космета. Ми сматрамо да би такав приступ био велика грешка - рекао је Чуркин, како су пренијели руски медији из Њујорка. - У случају да Савјет безбједности УН усвоји нову резолуцију о Космету, главна премиса те резолуције треба да буде позив на наставак преговора између Београда и Приштине, који би могли да доведу до договора између двије стране о будућности покрајине - истакао је руски амбасадор, а преноси агенција Итар-Таш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.