Рудник никла уништио би Мокру Гору

Београд - На Мокрој Гори треба да се развија туризам и нема сврхе истраживати налазиште руде никла, јер би то изазвало несагледиве посљедице по околину, изјавила је стручни сарадник Српске академије наука и умјетности (САНУ) Зорка Вукмировић, преносе агенције.

Вукмировићева је навела да је познато да је ријеч о слабом налазишту никла, те да би једина исплатива технологија била драстична - поливање сумпорном киселином.

- Ту ми имамо природне лепоте и извор Белих вода и истраживања не да би нарушила већ би и затворила тај предео, где су већ постигнути резултати у туризму - истакла је Вукмировићева.

Она је, у паузи научног скупа “Енергетика и животна средина”, рекла новинарима да је саопштење САНУ-а у коме се упозорава на штетне посљедице експлоатације никла прошло кроз медије, али да о том питању нема званичног става Владе.

Вукмировићева истиче да средства, без обзира што је земља у економској кризи, треба тражити у другим областима, као што су пољопривреда и туризам, оцијенивши да је најбоље да сагласност за такве одлуке Влада тражи на локалној самоуправи.

- Имамо велике планове и приоритет у другим областима, као што је пољопривреда, а да не говорим о природним лепотама које све више привлаче стране тристе. Таква је Мокра Гора и већ се развијају нови потенцијали са изградњом Андрићевог града - закључила је Вукмировићева.

Академик Драгомир Виторовић, који је аутор истраживања на основу којег се САНУ годинама противи истраживању и експлоатацији никла у Србији и Републици Српској, није желио да даље коментарише истраживање никла, јер, како је навео, не жели да то било ко схвати и коментарише као притисак на власт.

Виторовић, који је члан Међуодјељењског одбора САНУ-а “Човјек и животна средина”, рекао је Срни да је наука своје саопштила и да је сада на политичарима да одлуче шта даље.

САНУ је у јучерашњем саопштењу подсјетила да је 2005. године, када је први пут Влада Србије одобрила геолошка истраживања никла и пратећих метала на територији Мокре Горе, стручни тим САНУ направио анализу и донио закључак да већ истраживачки радови у предвиђеном обиму “озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну”.

У случају отварња рудника никла, закључено је да би он био “еколошка бомба”, која би Златибор, Тару и Шарган претворила у пустиње без трага и знака живота и која би Дрину и све њене притоке претворила у мртве ријеке.

Из САНУ наводе да је Мокра Гора тада одбрањена, јер је ресорно министарство повукло одлуку о дозволи истраживања, али се онда пажња истог предузећа пренијела на село Липовац, а затим и на налазиште у селу Вардиште у Републици Српској.

У саопштењу се истиче да се САНУ осећа обавезном да упозори на катастрофалне посљедице оваквих одлука и да надлежнима препоручи да их не донесе без консултације са научним институцијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.