Фото: Рјешење за НИС на помолу: Три опције на столу
БЕОГРАД - Послије порука Александра Вучића, предсједника Србије, да је ситуација око НИС-а "веома сложена и компликована", али да се наредних дана очекују иницијативе и захтјеви упућени ОФАК-у како би компанија добила оперативну лиценцу, остаје неизвјесно које ће рјешење превагнути.
Економиста и помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић каже да је чињеница да се говори о "кораку до рјешења" охрабрујућа, али да су све опције и даље отворене.
"Када се каже да смо корак до рјешења, то дјелује охрабрујуће, јер би значило да НИС настави да функционише – да набавља сирову нафту, прерађује је и задовољава дио потреба домаћег тржишта, као и да се настави рад Петрохемије", рекао је за РТС Бојан Станић.
Подсјећа да су у претходним данима постојале информације о преговорима руског власника са потенцијалним купцем удјела, али да још нема потврде да ће се тај пут остварити.
"На данашњи дан делује да су све опције и даље на столу – од уласка треће стране, преко Републике Србије као купца, до одређене врсте принуде", каже Станић.
Истиче да Србија тренутно има довољно резерви и да се увозом обезбјеђују неопходне количине за домаће тржиште, али да је дугорочно важно да НИС настави да функционише због значаја за буџет, БДП-а, запосленост и дјелимичну контролу енергетског система.
Као кључан фактор наводи и притисак могућих секундарних санкција, због чега указује да до рјешења треба доћи што прије.
Говорећи о ширем контексту, Станић каже да се питање НИС-а не може посматрати изоловано, већ у оквиру односа великих сила и европске енергетске политике.
"Без обзира на краткорочно или средњорочно решење, Србија мора да води рачуна о дугорочним околностима – да ће овај простор све више зависити од усклађивања са политиком Европске уније, јер и нафта и гас морају да пролазе преко територије ЕУ", истиче Станић.
Осврћући се на најаве да би мађарска компанија МОЛ могла да транспортује веће количине сирове нафте преко ЈАНАФ-а, Станић оцјењује да Мађарска има снажну преговарачку позицију и добре односе са различитим партнерима, што јој омогућава да извуче одређене бенефите, али да то не значи да су дугорочни ризици отклоњени.
Према његовим ријечима, посљедице за привреду се за сада не осјећају драматично, али доприносе нижим стопама раста него што је планирано.
"Верујемо да у кратком року неће бити проблема у малопродаји, али је важно да домаћа прерада нафте функционише, јер се тако утиче и на количине и на цене", каже Станић.
Говорећи о будућности, наглашава да енергетика остаје кључна тема и у наредној години.
"Ако гледамо шта је највећи проблем привреде Србије, то је питање НИС-а и енергената уопште. У средњем року изазови су још сложенији – од геополитике до конкурентности привреде. Али управо зато је важно да се Србија што боље позиционира у новим економским околностима", закључује Станић.
Пратите нас на нашој Фацебоок и Инстаграм страници, као и на X налогу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.