Рамбо Амадеус: Зашто глумимо богове и по свом нахођењу одлучујемо ком дјетету помажемо, а ком не?

Познати музичар Рамбо Амадеус поручио је грађанима Србије, поводом вијести о смрти Тијане Огњановић, да убудуће одлуке о томе ком дјетету најприје треба помоћи ваља препустити професионалцима.

Додаје да свако од нас бољитку може да допринесе улажући у здравство земље и измирујући своје обавезе према том сегменту државе

Статус овог пјевача, објављен на друштвеној мрежи Фејсбук, преносимо у цјелости.

“Тијана је умрла. Анђели с њом. Саучествујем у неизмјерном болу родитеља, пријатеља, родбине. Нисам је познавао. Ни њу, ни њене родитеље, пријетеље, родбину. За њен, медицински веома тежак, случај сазнао сам сплетом околности. То је ситуација у којој човјек једноставно не може да каже не и да се оглуши о позив за помоћ.

Иако су на клиници у Бечу давали 2 посто шансе у успјех операције, а касније и тај обесхрабрујући постотак оповргли, амерички Хјустон је дао наду, наравно, уз астрономски високу цијену операције. Милион долара. Ни више ни мање.

Шта је милион долара за живот било ког дјетета? Ништа. Безвриједна гомила папира.

Многе моје колеге, надахнуте спашавањем једног дјечијег живота, разлетиле су се у стријелце по медијима, неки су уз то и добрано одријешили кесу. Паре су послије неког времена скупљене.

На жалост, мала Тијана операцију, сагласно претходним реалним медицинским прогнозама, није издржала.

Сви који су учествовали у акцији тугују, али имају мирну савјест. Дали су све од себе.

Астрономску цифру, коју је Хјустон тражио, грађани Србије су скупили.

И скупила је сиромашна Србија и преко тога, за комплетно мукотрпно и дуготрајно лијечење мале Тијане, у најелитнијој и најскупљој болници на свијету.

Али, Тијана није успјела. Осим туге у срцу, осјећам се лијепо што живим међу људима који су саосјећајни и солидарни, брижни за туђу дјецу, који су од својих малих пензија, свог скромног живота, одвојили дио за малу Тијану.

Па, гдје смо погријешили?

Нигдје.

Све смо урадили како треба.

Осим што смо, поред стотине тешко болесне дјеце, сплетом случајних околности, одлучили да помогнемо баш малој Тијани, на жалост, безуспјешно.

Јер болесне дјеце, којој треба помоћ, има пуно. Можда смо се одлучили за Тијану, јер је њен случај био најбезнадежнији, најтежи.

А ко је тај који може да процијени коме је више потребна помоћ, а коме мање?

Та тешка одлука мора да се препусти професионалцима. Искусним љекарима, који имају укупну слику здравственог стања нације, и посао им је да одреде приоритете лијечења.

Да ли смо, истом овом акцијом могли да спасимо неко друго дијете? Или десеторо друге дјеце? То су тешка морална питања, мислим да би нама, игнорантима у науци која се зове медицина и здравство, требало да буде строго забрањено да се тако тешким одлукама бавимо.

Србија има здравствени систем који је добар, само му недостаје новац. Колико би за нас било све безболније да хуманитарним и другим акцијама заправо пунимо здравствени фонд и препустимо експертима да баратају средствима на најадекватнији начин?!

Или треба свака популарна личност за себе, по свом нахођењу, таштини и сујети да бира ком ће дјетету помоћи, а ком не.

Да се у тој дилеми игра малог, локалног Бога, који је својом одлуком некој дјеци постао Анђео спаситељ, а другој дјеци, аутоматски, која нису добила његову помоћ, тим чином постао џелат?!

Тијана је, надам се у Рају. Ми остали, који смо остали да се пржимо у паклу земаљских дилема, треба само да се питамо, шта је то што нас тјера да глумимо Богове, да одлучујемо ком ћемо дјетету помоћи, а ком нећемо помоћи уопште.

Колико је дјеце, док смо се надали за Тијанино здравље, умрло без неопходне скупе медицинске помоћи, а за њих је можда било неке шансе?

Можда је ипак једино рјешење да, као и сав цивилизован свијет, новац уплаћујемо у здравствени фонд, редовно, с одговорношћу и љубавлљу.

Иако тако наше “уздарје” није персонализовано и видљиво, него је упућено једнако према свој дјеци која су рођена, као и оној која се управо рађају, која немају још ни име.

Здравство је ипак озбиљна и комплексна наука, па је исправно да стручњаци треба да одреде шта од тих пара и када треба да се улаже у лијечење, превентиву, едукацију.

Динар у превентиву даје више него сто динара у лијечењу.

Тијана, буди наш Анђео и покажи нам исправан пут. Грађани су показали високу свијест, емпатију и солидарност. Научи нас, или нам бар шапни, да почнемо да гајимо повјерење према нашим љекарима и здравству уопште, које је добро захваљујући надчовјечанским напорима људи који у њему раде. Научи нас да наше хуманитарне акције усмјеримо сви у исту касу, касу здравства.

Јер та институција, са армијом љекара, доктора, професора, сестара, хирурга и здравствених стратега ипак најбоље зна да процијени како се домаћински води овај шкакљиви, суптилини, а најважнији задатак у држави. Како се чува здравље Нације.

Ја не знам шта ћете данас ви да радите. Ја знам. Упалићу свијећу за малог Анђела, нашу Тијану, и провјерићу колико сам новца дужан здравственом фонду, да то хитно измирим, у нади да ће то макар мало умирити моју узбуркану савјест, у нади да ће динар који дам у здравство најбоље наћи пут до сваког дјетета коме је потребна помоћ.

Америци, Хјустону, Бечу, свака част. И њиховој медицини. Подсјећам да су наши доктори до прије коју годину у сред Београда вршили најкомплексније трансплантације срца.

Пацијент није требало да изброји миллион већ само на шалтеру, приликом пријема, да преда овјерену књижицу.

Тијана, освијетли нам пут.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.